… oduvek sam nosio majice katkih rukava sa raznim aplikacijama... uglavnom su to bile sa motivima Harley Davidson... nedostižni san u ono vreme... vrhunac mi je bilo kros motocikl marke Husqvarna od 250cca kojim sam krstario subotičkom peščarom ... crni i beli ''smoking'' sa venčanja i jedne nove godine i belu svilenu košulju sa ''leptir'' mašnama sam dao burazeru... on je sitnije građe a mene je ''bivša'' ugojila za 15ak kila... leviske, levis košulja i naravno majice sa kandžama koje pokušavaju da prelome znak Harelya, su mi bile zaštitni znak... R&R generacija...
... to proleće, mart mesec je bio baš topao... meteorolozi nemaju zapise o takvim temperaturama za to doba godine...
... telefon mi je zvonio na poslu... sestra...
-mama je imala saobraćajnu nesreću... u bolnici je –
... presekao sam se... javio sam suprugi za nesreću... došla je po mene za 10ak minuta... za isto toliko vremena smo stigli do bolnice... uputili su me u kojoj se sobi nalazi... ušao sam... bolnička soba sa 6 kreveta, samo je jedan bio prazan... gledao sam unaokolo a onda se podigla jedna ruka... neko u modricama, i sasušenom krvi po licu mi je umorno mahnuo... gledao sam ne verujući... oprezno sam se dovukao do njenog kreveta ... oprezno sam prišao... Gospode Bože... nisam je prepoznao... tiho je rekla da je imala saobraćajku... sestra je došla do mene i rekla da je ostavimo da se odmara... izašao sam u čekaonicu gde mi je sedela supruga... strovalio sam se pored nje, počeo da plačem...
-nisam je prepoznao... nisam je prepoznao-
mrmljao sam tiho i vrištao sam u sebi...
...par dana kasnije...
...činilo se kao da se oporavlja od povreda...
... sin od 3 godine je u to vreme operisao bruh, išli smo na kontrolu... malo duže smo čekali na pregled... posle pregleda sam mu rekao:
- idemo do Nane da je vidimo-
... otišli smo do njene sobe a par sestara i par lekara se vrzmalo oko njenog kreveta... jedna od sestara mi je odmahnula rukom da se udaljimo... sklonio sam se a ona je došla do mene i rekla da dođem kasnije ili eventualno da nazovem...
... otišli smo kući... proteklih dana sam imao mnogo obaveza i bio sam umoran... sin mi je legao na rame i zaspali smo...
... retko sanjam ... stvarno, jako retko sanjam... sanjao sam da je mama umrla... trgao sam se... izvukao ruku ispod glave sina... nazvao sam suprugu i ispričao san... (lud je onaj ko priča snove a još luđi onaj ko ih sluša)...
... kažu, da kada sanjaš nekoga da je umro, produžavaš mu život...
... nešto nisam bio ubeđen u to... potom sam nazvao bolnicu... javila se neka od sestara i rekla da nema nikakvih informacija o maminom stanju... skuvao sam kafu, izašao u dvorište, seo, zapalio cigaretu...otišao sam po ćerku u zabavište, supruga se vratila sa posla, ručali smo... zazvonio je telefon... brat...
- mama je umrla-
... stomak mi se zgrčio, nisam zaplakao, samo sam tiho šapnuo suprugi...
... poslala je decu u njihove sobe... seli smo u dnevnu sobu... ćutali smo...
...sa bratom i sestrom sam se našao par sati kasnije... sestra je plakala, brat i ja nismo, mada sam primetio da su mu crveni kapci... dogovorili smo se oko detalja sahrane... sestra je godinama radila u ''pogrebnom''... sahrana će biti prekosutra u 13.30...
... javili smo rodbini, prijateljima, komšijama...
... par sati pre sahrane sam skapirao da nemam šta da obučem... otišao sam do prodavnice... kupio sam crne pantalone, belu majicu Lacoste i crne cipele...
... tu belu majicu sam obukao onda i nikada više... s vremena na vreme sam je prao, uglavnom, kada je požutela po ivicama na mestu peglanja...
... pre par nedelja sam se preselio... sav veš sam oprao, ispeglao... bela majica Lacoste je bila na vrhu... juče sam je prvi put navukao na sebe... uveče sam je svukao i stavio na pranje...
... nov dan... šepurim se u narandžastoj majici kratkih rukava, Fred Perry...
... eto, toliko o majicama kratkih rukava...
Нема коментара:
Постави коментар