Par kuća od moje, živeli su Ivan i Marta. On je imao oko pedeset godina a ona par godina mlađe. No, ona je bila, ono što kažu, žena i po a ja bih dodao na to još dvadesetak kila a on, tri četvrt nje. Skladan par. Oboje su radili a popodne su tumarali po komšiluku, trošeći krvavo zarađen novac na raznorazne rakije. Posle pesme se orila svađa a u okolini su, ostale komšije, često nalazili ostatke tanjira, čaša i escajga.
Jedne subote ujutro, neko mi zakuc’o na vrata. Otvorim a ono Ivan.
- Dobar dan.-
- Dobar dan-
- Komšo, znam da radiš u knjižari, imaš korektor?-
- Ček da pogledam.-
U to vreme, klinci su osim krmača na sveskama, pravili i ostale greške a gumice za brisanje su izlizali te greške do cepanja papira pa je korektor bio idealno rešenje.
Nađoh korektor i dam Ivanu.
- Vratiću ti čim završim.-
Stvarno, nakon pola sata mi vratio korektor.
Par dana nakon toga, zovne me Filip i naslonjen na ogradu, krene priča.
- Znaš za šta je Ivanu treb’o korektor?-
- Ne!-
- U petak, kada se vrać’o s posla, svratio je u „Bonbon“ i sa Pićukom izmeš’o pivo i rakiju. Doš’o kući i ud’ri Martu pa joj izbio dva prednja zuba a u subotu su trebali ić’ na svadbu, nekom. Marta popizdila, kako će bez dva prednja zuba a Ivan uz’o auto-git i opravio. Vrištala Marta da je gadno i da je peče al’ šta ’š. Sve za lepotu. E, git je bio siv pa joj Ivan rek’o da što više puši jer će git ondaK požutit’ pa se neće tol’o vidit’ razlika al’ prc. Onda je doš’o kod tebe, uz’o korektor i opravio joj sve bele zube.-
Obojca smo provrištali od smeha a u to ime smo dunuli po jednu kajsiju.
Marta je te zime, zapela suknjom za žičanu ogradu i onako pijana zaspala. Sutradan su je našli smrznutu a Ivan i dalje ide u „Bonbon“ i sa Pićukom meša rakiju i pivo.
Naslov: Re: John Doe 
