Ludilo

Ne znam šta se desilo i šta se dešava sa ljudima? Danas sam sreo barem tri "puknute" osobe i par njih iz "Lego" kockica. Stereotipi ludila i stereotipi, Ja furam fazon "onog-one". 99% njih, žive tuđe identitete. Poistovećivanje sa nekim iz bliže ili šire okoline. Danas sam maznuo paštetu, jogurt i dve kriške hleba i povukao se da me niko ne vidi i da ja nikoga ne vidim. Nije mi se razgovaralo, uhvatilo me da budem sam. Dok sam se vozio na posao, stao sam na jednom mestu, uživao u krajoliku i disao punim plućima. Proverio sam brzinu i potrošnju goriva. U proseku sam potrošio 5,7l/1oo a prosečna brzina mi je bila 68km/h. Brzo sam vozio a nisam ni osetio. Sve u svemu, kasnije sam se osećao, kao da me krava sažvakala i ispljunula. Gledao sam izlazak sunca i poželeo da se nikuda ne mrdam. Bezvoljno sam spustio ručnu i nagib terena me je doterao do radnog mesta. Nakon parkiranja, još sam oko minut gledao u prazno. Nešto mi se nije dalo a onda se Davor iz katastra, parkirao do mene pa sam otišao do ulaza u opštinu i otključao ulazna vrata. Nabacio sam profesionalni osmeh i svim pridošlicama poželeo dobrojutro. Od 8h sam prešao na dnevno vreme pa se jutro pretvorilo u dan. Nakon gledanja ljudi u mimohodu, obuzelo me ludilo. Toliko o današnjem danu, možda će sutra biti bolje.

Zbrkano vreme

...i tako! Očas prođe nedelja sa svim dešavanjima a meni se desilo da je juče bila sreda pa sam se tako i ophodio prema svemu. PRRRRRRTZ! Danas je subota pa mi je srce zaigralo zbog te informacije. Sutra je dan za dežurstvo pa ponedeljak i utorak je dan za kulinarske čarolije, sredu i četvtak ću nekako i da odradim a sledeći petak je rezervisan za 200km u pravcu do Subotice. U glavi još nisam razradio plan oko boravka i dešavanja. Biće tu vozikanja okolo i naokolo ali to je cena odlaska. Imam nedelju dan da se ispresabiram.
Nego, jutros mi je dan počeo u dubljem razmišljanju. Nakon pozdravljanja sa komšijom, koji je bkiže devedesetim godinama, pitao me je za nekoga i ubacio još neko ime, nevezano za prvo. U momentu mi je palo na pamet da je pitanje bilo tek onako da bi se razmrdale glasne žice, vilica i ostali delovi tela, koji služe za konverzaciju. Pitam se, da liću i ja biti takav? Nadam se da ću u tim godinama biti sposoban da se brinem o sebi, o kućnom ljubimcu, suprugom sa kojima ću započeti prvu jutarnju konverzaciju. U najgorem slučaju ću imati papagaja koji će umeti da psuje i da me šalje u tripizdematerine, svojim kreštavim glasom. Da li je vreme da Lea zamenim za nekog kakadua? Ne, Leo je nezamenljiv! Čim se približim ulaznim vratima, mjaukanjem mi želi saopštiti da otvorim ulazna vrata. Kada ih otvorim, ne prelazi prag da bi razgledao hodnik, nego sa pristojne distance, osluškuje dešavanja. U slučaju da izađem u hodnik i pozovem ga, i dalje neće da izađe iz stana, nego me samo gleda, škiljeći kroz svoje mačje oči. Čim se vratim u stan i zatvorim vrata, prestaje zanimanje oko dešavanja u hodniku, do sledećeg odlaska u kupatilo ili do presoblja, koje je tik do ulaznih vrata. To je Leo, koji voli da me zajebava sa otvaranjem i zatvaranjem ulaznih vrata.

Komšiluk iz slepe ulice

 Kopitareva je imala svoje slepo crevo. U tom slepom crevu je stanovala porodica alkoholičara. Otac je stajao na uglu ulice i delio savete oko odlaska u Ameriku i blagodeti iste. Supruga mu je uvek sedela na maloj stoličici ispred ulazne kapije i štapom crtala neke linije po zemlji  ili prašini. Najstariji sin, Mirko je uveliko krenuo roditeljskim stopama. Marinko je bio moje godište ali nije išao u školu.  Seka je bila oko godinu dana mlađa i uvek se htela igrati sa nama. Umrla im je majka, Mirko je nestao iz vidokruga a ćaletu je ostala obaveza oko vaspitavanja dece. Marinka je pokupio centar za socijalni rad.  Oko petog razreda OŠ,  Seka je ostala u drugom stanju i rodila dete. Sunnjalo se da je oploditelj rođeni otac.  Umro je i otac. Seku nije niko pokupio i smucala se ulicama sa vidljivim stanjem, nervnog rastrojstva. Znao se njen izvor prihoda, onda sam prvi put video policiju u ophodnji. Marinko je bio Ok ali je imao peh da se rodi u slepoj ulici.

Urođena Lenjost Vs. Nedostatak muda

 Primećujem da mnogo ljudi nisu zadovoljni svojim životom. Uvek okrivljuju druge za sopstvene neuspehe. Država, kontinent, roditelji, nastavnici, profesor iz matematike čak mogu dogutrati do tetice u zabavištu ili baba seru. Uvek imaju razlog i opravdanje, zbog čega je zemlja sfernog ili tepsijastog oblika.Večita žal za prošlošću. Al' se nekad dobro jelo, baš!

Naći će krivicu u svemu i svakome i opravdanje za sebe.
Mog'o sam biti kapetan na lađu al' nisam zn'o plivat', pilot al' ima urođeni strah od visine, za to su krivi geni sa majčine starne.
Kada ćeš priznati da si bio lenština u vrme dok je trebalo raditi na sJebi?
Dolazim do zaključka da su u pitanju bila muda.  Eh ta muda.... uvek zafale.
Nikada nije kasno da se stisnu i pokrenu, ako postoje. Ne postoje opravdanja i razlozi da se nešto uradi ili ne. Nekada se treba odreći sigurnosti i komfora. E, to je nejveći kamen spoticanja jer postoje, neoborivi dokazi zašto se to ne sme uraditi. Uključiće i moral i savest da bi opravdali razloge zašto ne mogu uraditi nešto, čime bi promenili sopstavenu situaciju. Mogli bi čak i zameniti  sopstveni komfor i sigurnost na nekom drugom mestu ali to se to očekuje od drugoe lokacije. Ne, i dalje će kriviti ceo svet da se urotio protiv njega.

 Malicioznost je majka greha.

Marsovci ili nešto 2.

Odradio sam i prvu smenu, nakon jučerašnje druge. Došao sam u stan, večerao i u mislima se naoštrio za neku spavajuću seriju. PRC na kvadrat, ni jedna nije htela da se otvori pa sam se zavukao u krevet. Probudio sam se naspavan i otišao u kupatilo da se sredim. Kada sam se vratio, vizuelno sam ustanovio da je 01:30. Dodatni stres me je uspavao do 05:20. Nakon umivanja, 8 minuta kasnije sam probudio Džasti. Turska kafa i HistoryI sa drevnim vanzemaljcima me je bacio u razmišljanje. Moja, savršeno sažvakana teorija o postojanju vanzemaljaca je, zaista neopisiv bol u međunožnom landaralu.

Time goes by

Da, da, morao sam se prisetiti, nije lako al' jebiga. Sa ove vremenske distance, mnogo toga se izmenilo, kako u stvarnosti, tako i u sećanju. Pogotovo, što sam namerno hteo da neka sećanja  izbacim iz glave, nego sam  čak i pustio vremenu da odradi svoj deo posla.
The show sart now.
'81. - '82. sam služio domovini u uniformi JNA. Deo sam odrapio u Tuzli a ostatak u Sarajevu. Bio sam poprilično asocijalan pa sam gomilu vojnog roka odradio na straži ili požarstvu.  Jednostavno, nije mi se dalo da se gomilam sa ostalim vojnicima. Bio sam odličan u gađanju pa sam dobio 7 dana nagradnog odsustva. '82. u Sarajevu, neko iz neke druge baterije mi je saopštio da ima još jedan momak iz Subotice i da se raspitivao za mene. Sve u svemu, upoznao sam se sa njim i zamolio me je kada budem išao na odsustvo, njgovoj devojci, predam pismo. Kada mi je objasnio gde stanuje njegova devojka, shvatio sam da je to dve ulice dalje od majčine kuće.
Za odsustvo sam ubacio još dva dana vikenda pa sam uglavio u nagradno odsustvo. Sa Jadrankom sa kojom sam se zabavljao pre vojske sam odavno raščistio odnose, nije me 'tela čekat'. OK, pomiren sa sudbinom, krenuo sam na odsustvo. Stigao sam u Suboticu na -17 sa -2 stepena, koliko je bilo u Sarajevu. "Nova uniforma" u kojoj sam putovao, nikako nije bila namenjena za niske temperature. Čak sam se odrekao i dugih gaća u korist komocije. Sve u svemu, pešačio sam od željezničke stanice u pravcu kuće. Negde kod bioskopa "Lifka", u susret mi je išla neka devojka u kojoj sam prepoznao žensku, kojoj sam trebao predati pismo. Posle zaustavljanja i upoznavanja, predao sam joj pismo. Ćao, ćao i to je bllo sve...

'82. je prošla uz ispraćaj "Los Aguilas" iz Beograd kafane. Zaposlio sam se kao moler i radio u BG na "crnim udovicama" , ispravljao greške pre tehničkog prijema a po povratku u SU, promenio sam firmu i zaposlio u dečjem odmaralištu "Kekec" u Svetom Martinu. Posao iz snova, održavanje bašte i dela plaže. dnevni posao od sat vremena. Šetao sam se između Makarske i Splita. Nakanio sam se da posetim diskoteku u Splitu. Iz odmarališta je bio organizovan prevoz do diskoteke. Negde, oko ponoći, za šaknom me kucnuo neko po leđima. Plavuša, odnekud poznata od ranije.  Počeli smo ćaskati a ona me je podsetila odakle se poznajemo. Zaglavili smo u razgovoru, prevoz se vratio u odmaralište a mi smo s noge na nogu, krenuli peške u odmaralište. Bio sam ispalio medicinsku sestru u iz omarališta pa... ništa se nije desilo, osim što sam kroz priču saznao da je njen ujak išao u razred sa mojoj sestrom. Upsss, nisam hteo da se uplićem u te veze. Po povratku u SU, u slobodno vreme sam se bavio jedrenjem na vodi. '83.  Međunarodna Prvomajska regata. Jak vetar a na obali krkljanac od ljudi. Kod Meteorološke stanice, Sunčica(kormilar) se zbog talasa sa svojih tridesetak kila, otkačila sa balansa i ispala iz broda, klase 470 i brod se prevrnuo a jarbol se zabio u palićki mulj. Sunčica je doplivala do broda i pokušali smo da ga ispravimo. Atrakcija za posmatrače na obali.  Malo smo se glupiraji skačući sa prevrnutog broda.  Uspeli smo da ga ispravimo, bacio sam pogled na obalu i video plavušicu sa poznanikom iz voske. mahnuli smo jedno drugom i odplovili prema bovi da napravimo krug. Uz svu zajebanciju oko prevrtanja, osvojili smo prvo mesto, to mi je bio prvi pehar.
U to vreme, sviđala mi se jedna Mira iz ulice. Viđali smo se tu i tamo a par puta sam je dopratio iz diskoteke "Largo" pa smo ćaskali češće no što treba. Nisam skupio hrabrosti da pređem na konkretno. Jednom me je zamolila da odemo do njene drugarice, koja živi u drugoj ulici. Prvi put sam bio kod plavušice. Njih dve su ćaskale dok sam ja pijuckao piće. Mira se izvinila da se mora naći sa dečkom i otišla.  Ostao sam sam sa plavušicom.  reč po reč i uveliko prođe ponoć. Koliko god mi se Mira sviđala, ubrzo sam u mislima našao zamenu. Saznao sam da je raskinula sa dečkom pa sam i ja ispao zamena. U to vreme, nisam shvatao na taj način, nego sam uleteo k'o tetreb. "Razvila" se veza pa sam večeri provodio kod nje. Počeli smo zajednički izlaziti. Roditelji su bili presrećni što se bludni sin, najzad skrasio sa poštenom curom. Koji mi je vrag bio, kada sam pristao na veridbu? Tada sam smatrao da je to logični redosled života udvoje. Tada sam već radio u fabrici "SEVER". Plata mi je bila sasvim zadovoljavajuća. '84. smo se venčali uz 300 gostiju, što meni nije bilo povolji al su njeni tako 'teli.

U neku ruku, postao sam "papučar". Neko drugi je počeo da odlučuje umesto mene. Ja sam radio, zarađivao i na to se svodilo to shvatanje braka. Ujedno sam upisao mašinsku srednju da se prekvalifikujem. Građevina mi se nikako nije svidela. Jednu nedelju sam radio pre podne, popodne sam išao u školu i učio a dve nedelje sam radio III smenu. Bilo je naporno ali mi je plata porasla za 20%, što nije bilo zanemarljivo. Plavušica je ostala u drugom stanju a mojoj sreći ije bilo kraja. Zaista sam želio to dete i da postanem pravi rodeitelj, muž, "glava porodice" . prvo tromesečje je prošlo sa mukama i kiselim krastavcima a onda je njena majka otišla u prevremenu penziju pa je mal'ne 24 sata boravila u ćerkinoj sobi. Ujedno sam postao 13 prase za suprugu. Pored svih budalaština i teorija zavere o krađama dece, smrtnosti dece u porodilištima, pronašla je ginekologa, akušera 40km van SU.  Pokušao sam da razgovaram sa suprugom nasamo ali to nije bilo moguće, zbog njene majke. Imao sam čak i kuću na raspolaganju da se osamostalimo, supruga i ja. Čak sam bio u centru za socijalni rad i izneo svoje mišljenje, primili su k znanju. Pokušavao sam i pokušavao da razgovaramo al' nije išlo. Sjebavali su me da ćemo crći od gladi, da smo previše mladi, da nije to za nas a palavušica je bila uz majku. Mali se rodio '86. posle vratolomne vožnje do Bačke Topole.Obišao sam svu rodbinu, nazdravio sa svima, došao sam kući a njena majka me je prekorno gledala. Sutradan sam od supruge dobio kritike da sam bio pijan??? Džaba je bilo objašnjenje da je to "normalno". Vratila se kući, nije mi dala da unesem malog u kuću. To je uradila njena majka. Zaista sam bio povređen. U to vrme nisam uopšte pio a skoro sam i cigarete ostavio. Kada god bih stigao kući, "njenoj kući" , majka joj je bila u sobi i dadiljala malog. Nakon mesec dana, posle posla sam navratio do svog oca da mu se izjadam ali je i on bio u nekom kurcu pa sam ga nakon par minuta napustio i otišao "kući" Sa vrata sam dobio kritiku da smrdim na alkohol i fabriku. Pukao mi je film! Zamolio sam taštu da izađe iz sobe jer sam hteo nasamo razgovarati sa suprugom. Odjebala me u fazonu to je njena kuća i da se ja gubim. Popizdio sam, zgrabio neki ukrasni perorez sa stola i izrekao pretnju da ću ih sve pobiti. Nastala. je cika i vriska a ja sam odložio perorez i izašao iz kuće. Otišao sam do prve ambulante da mi daju nešto za smirenje. Nakon merenja pritiska, dobio sam inekciju i zapao u letargiju. Otišao sam u kuću moje majke i u kratkim crtama objasnio šta je bilo. Uvukao sam se u "svoju" sobu i zaspao.

Probudio sam se sledećeg dana oko podneva. Istuširao se i otišao u policijsku stanicu da se prijavim. Čekao sam dobrih pola sata dok me je neki inspektor poznao. Ispričao sam mu šta sam uradio. Posle zaključka "A, ti si taj! " rekao mi je da odem kući ili na posao ili već gde hoću. Bio sam zbunjen i tek par godina nkon toga sam saznao da me je i"oprao" plavušicin otac a on je imao "masne veze" sa mnogima. Nisam hteo da imam bilo kakvog kontakta sa tom kućom. Opet sam otišao u centar za socijalni rad i ispričao storiju i opet se završilo na istom. Nakon nedelju-dve, stigao mi je koverat sa tužbom i papirom o razvodu braka. Otišao sam do jedne advokatske kancelarije i upitao da me zastupaju. Dogovorili smo se oko cene i svega pa sam otišao u robnu kuću i kupio sebi garderobu jer je sve ostalo kod nje.Posle ponovnog odlaska u centar za socijalni rad i pokušaja mirenja, odlučio sam da se želim razvesti i da sud donese odluku. Razvod je prošao bez mnogo moje priče i rekao sam sudbonosno DA, ŽELIM SE RAZVESTI OD SNEŽANE. Centar za socijalni rad je predložio viđenje sina, svake druge subote uz prethodnu najavu i alimentaciju u visini trećine ličnog dohotka. Bližio se kraj meseca i 2. sam poslao alimentaciju putem poštanske uplatnice. Sačuvao sam isečak. Nakon tri dana, pare su mi se vratile pa sam ponovo poslao ali su se pare ponovo vratile. Drugi vikend sam nazvao "kuću" da se dogovorimo oko viđenja ali je sagovornik rekao da nisu u SU i da se vraćaju sledeće nedelje pa onda da probam. OK, sačekao sam sledeći četvrtak i nazvao. Javila se Snežana i usput mi je saopštila da, kada sam nazvao, frfljao kao da sam pijan. Pitao sam je za subotu,odgovorila mi je da neće biti kod kuće i da nazovem sledeće nedelje. To se desilo xy puta, alimentacija se vraćala, subotom sam bio pijan ili drogiran ili već ne znam šta pa sam ponovo zapucao u centar za socijalni rad.
TUŽITE JE!
Premišljao sam i opet otišao kod advokata.
-Možeš je tužiti i dovuće klinca u sud i praviti scene a to ti ne treba zbog istorije o razvodu. -
Prvi rođendan je prvo naše viđenje. Pomislio sam da se prašina malo slegla i nakon dve nedelje ponovo nazvao.
- Znaš, kada si mu bio na rođendanu, osetila sam ti zadah alkohola u dahu i mali se jako razbolio, garant si negde pokupio neki virus i nemoj više zvati.
Šest godina sam pokušao ugovoriti subotu dok su se alimentacije vraćale pošaljiocu. Prešao sam da radim u drugu fabriku u kojoj je jedna od komšinica radila i prenela mi je da bi sin volio da me upozna. Nazvao sam Snežanu i rekao joj da mi je Olga prenela poruku. Drugi put, nakon šest godina sam video sina. Pokazivao mi je raznorazne akrobacije, pokazao mi je za omiljenog goluba pismonošu i  odakle i za koje vreme se vratio u golubarnik. Proveo sam sa njim od 3 popodne do mraka a onda sam morao otići uz dogovor da ga mogu videti svake druge subote uz najavu. Od najave za subotu uz prikladna izbegavanja je ponovo prošlo par godina. Prvobitna kutija sa uplatnicama za alimentaciju se proširila na treću kutiju. U međuvremenu sam zaključio i drugi brak i nakon drugog razvoda, našao sam posao kao monter i serviser klima uređaja i trebao sam da nađem pomoćnika elektro stuke. Prvo mi je sin pao na pamet i zaposlio sam ga u firmi u kojoj sam radio. Zajedno smo radili par meseci a onda je Snežana došla u tu firmu i rekla da joj jako fali sin oko pomoći u kući. Gazda je prvo razgovarao sa sinom i nakon nekog skrušenog odgovora, bio prinuđen da raskine ugovor o radu. Nije dovoljno što je meni sjebala život, počela je i rođenom sinu da kroji kapu. Prećutao sam sve to. Našao sam posao u Beogradu i preselio se tamo. Jednog dana me je Snežana nazvala i upitala me je da li bi ih sačekao na željezničkoj stanici. Pristao sam i sačekao ih. Pri susretu sam se izljubio sa sinom, koji je bio visine kao i ja. Srce mi se cepalo. Šetali smo se gradom a Snežana je prokomentarisala u fazonu, kao, što smo dobri, kao neka porodica" . Zamolio sam je da o tome možemo pričati jedne subote. Mislim da je ukapirala šta sam hteo reći ali nisam siguran.

Sin se oženio a žena mu se porodila. Živeli su u "Kući".
Stanovali so nedaleko jedno od drugog i jednom me je nazvao i hteo je da razgovara sa mnom. Rekao mi je da Snežana pravi probleme i da se meša u njegov život i pitao me je za savet, šta da radi. Odgovorio sam mu da šta bih ja uradio i obasnio mu cenu, koju sam platio zbog postupka. Otišao je sa svojom suprugom i malom ćerkicom daleko od Snežane.
Polako saznaje ko sam ja i to ne po priči, nego se upoznajemo. Uspostavili smo jako dobar odnos, koji ja, sigurno neću pokvariti. Neke stvari se ne mogu silom postići, no, strpljenjem.
Elem, kada se sin iselio iz "kuće", Snežana me je nazvala i pokušala da mi objasni kako to nije u redu jer, ko će se binuti o njoj kada ostari. Prećutio sam odgovor a u glavi mi je bilo, kako si sijajo, tako češ i da žanješ.Trebalo mi je skoro 40 godina da se kockice slegnu.
Snežana, furaj minić, pun je grad babojebaca.
Eto, bilo bi tu još mnogo štošta za dodati al' je i ovo previše. Nemam zlobu u sebi ali mi je ipak drago kako svakom sve stigne na naplatu. Zbog svega ovog, što sam napisao, pripala mi muka.
Praznim folder sa ovom vrstom memorije.