Komšiluk iz slepe ulice

 Kopitareva je imala svoje slepo crevo. U tom slepom crevu je stanovala porodica alkoholičara. Otac je stajao na uglu ulice i delio savete oko odlaska u Ameriku i blagodeti iste. Supruga mu je uvek sedela na maloj stoličici ispred ulazne kapije i štapom crtala neke linije po zemlji  ili prašini. Najstariji sin, Mirko je uveliko krenuo roditeljskim stopama. Marinko je bio moje godište ali nije išao u školu.  Seka je bila oko godinu dana mlađa i uvek se htela igrati sa nama. Umrla im je majka, Mirko je nestao iz vidokruga a ćaletu je ostala obaveza oko vaspitavanja dece. Marinka je pokupio centar za socijalni rad.  Oko petog razreda OŠ,  Seka je ostala u drugom stanju i rodila dete. Sunnjalo se da je oploditelj rođeni otac.  Umro je i otac. Seku nije niko pokupio i smucala se ulicama sa vidljivim stanjem, nervnog rastrojstva. Znao se njen izvor prihoda, onda sam prvi put video policiju u ophodnji. Marinko je bio Ok ali je imao peh da se rodi u slepoj ulici.