Zbrkano vreme

...i tako! Očas prođe nedelja sa svim dešavanjima a meni se desilo da je juče bila sreda pa sam se tako i ophodio prema svemu. PRRRRRRTZ! Danas je subota pa mi je srce zaigralo zbog te informacije. Sutra je dan za dežurstvo pa ponedeljak i utorak je dan za kulinarske čarolije, sredu i četvtak ću nekako i da odradim a sledeći petak je rezervisan za 200km u pravcu do Subotice. U glavi još nisam razradio plan oko boravka i dešavanja. Biće tu vozikanja okolo i naokolo ali to je cena odlaska. Imam nedelju dan da se ispresabiram.
Nego, jutros mi je dan počeo u dubljem razmišljanju. Nakon pozdravljanja sa komšijom, koji je bkiže devedesetim godinama, pitao me je za nekoga i ubacio još neko ime, nevezano za prvo. U momentu mi je palo na pamet da je pitanje bilo tek onako da bi se razmrdale glasne žice, vilica i ostali delovi tela, koji služe za konverzaciju. Pitam se, da liću i ja biti takav? Nadam se da ću u tim godinama biti sposoban da se brinem o sebi, o kućnom ljubimcu, suprugom sa kojima ću započeti prvu jutarnju konverzaciju. U najgorem slučaju ću imati papagaja koji će umeti da psuje i da me šalje u tripizdematerine, svojim kreštavim glasom. Da li je vreme da Lea zamenim za nekog kakadua? Ne, Leo je nezamenljiv! Čim se približim ulaznim vratima, mjaukanjem mi želi saopštiti da otvorim ulazna vrata. Kada ih otvorim, ne prelazi prag da bi razgledao hodnik, nego sa pristojne distance, osluškuje dešavanja. U slučaju da izađem u hodnik i pozovem ga, i dalje neće da izađe iz stana, nego me samo gleda, škiljeći kroz svoje mačje oči. Čim se vratim u stan i zatvorim vrata, prestaje zanimanje oko dešavanja u hodniku, do sledećeg odlaska u kupatilo ili do presoblja, koje je tik do ulaznih vrata. To je Leo, koji voli da me zajebava sa otvaranjem i zatvaranjem ulaznih vrata.

Komšiluk iz slepe ulice

 Kopitareva je imala svoje slepo crevo. U tom slepom crevu je stanovala porodica alkoholičara. Otac je stajao na uglu ulice i delio savete oko odlaska u Ameriku i blagodeti iste. Supruga mu je uvek sedela na maloj stoličici ispred ulazne kapije i štapom crtala neke linije po zemlji  ili prašini. Najstariji sin, Mirko je uveliko krenuo roditeljskim stopama. Marinko je bio moje godište ali nije išao u školu.  Seka je bila oko godinu dana mlađa i uvek se htela igrati sa nama. Umrla im je majka, Mirko je nestao iz vidokruga a ćaletu je ostala obaveza oko vaspitavanja dece. Marinka je pokupio centar za socijalni rad.  Oko petog razreda OŠ,  Seka je ostala u drugom stanju i rodila dete. Sunnjalo se da je oploditelj rođeni otac.  Umro je i otac. Seku nije niko pokupio i smucala se ulicama sa vidljivim stanjem, nervnog rastrojstva. Znao se njen izvor prihoda, onda sam prvi put video policiju u ophodnji. Marinko je bio Ok ali je imao peh da se rodi u slepoj ulici.