... eto belaja...

... sranje je počelo prošle nedelje na Paliću, kada sam se okliznuo ispod tuša i pao na teme al' bukvalno... kratkotrajna nesvestica i razbijena glavudža su mi bili najmanji problem... na hitnoj su mi zveknuli flaster i inekciju bensedina, kombinovanu sa lasixom da se smirim i ispišam... nisam ja biJo nervozan, no, izmerila mi je pritisak 110/170, i pitala me za lekove...

-c-  reko': - ponestalo mi je tHerapije-

... da se javim u ponedeljak kod lekara opšte prakse, par saveta, bla-bla... odem u ponedeljak sa svim papirima i da mi ispišu recepte... šalterica, Mica Ubica mi reče da se pregledi, recepti zakazuju... pored pritiska mi se podigne i šećer i oteram je u 3 lepe pizde materine, zajedno sa lekarima, načelnikom, ministrom zdravlja i naravno,  Hipokritom... 'bem ti etiku... vratio sam se u sredu na mesto zločina i kulturno zakazao... termin, sledeća sreda u 13:50... ponovo ja izređam sve po prethodnom spisku i pređem na alternativu... ''Lav-Twist'' ... nije loše... kabeza... draga mi skuva anti-stres čaj, upali insens, okadi me i ja laganini zaspem... ponedeljak... ušinuo leđa al' nema šanse da im kukam... boli, šantam, zateže, Brufen 400+200mg, ništa... sreda... odgegao se do lekara u zakazano vreme... 10ak nji' čeka...

-         malopre je počela da radi... arapin je na godišnjem a drica na bolovanju-

-         do kurca-

... saček'o sam i najzad oko 15h stig'o na red... ponovo merenje pritiska, JU-JU!... pa 'de ste do sad'?... ćutim i bolje da ćutim jer bi' ponovo poč'o ređati... ispisala mi tHerapiju, 5 kom diklofenaka u bulju i pazite se, nemojte se naprezati, mirujte... aha, kada bi se zajebavali... pokupio lekove, češem mesto uboda i pravac horizontala... ošamutilo me... predveče, otiš'o do drage, napravio večeru (duvajte ga za recept), kineska klopa na brzaka, pirinač umesto 'leba... razvalili se od klope... 'oće da se uda za mene... aha... će popričeka... prispavalo mi se... upakovala mi insensa da se kadim, anti-stres čaj, after 8 ... ispio, čaj, smaz'o čokoladu, okadio se  tamjanom, upalio još jedan za svaki slučaj...

... ako se ujutro probudim bez erekcije, vraćam se na pivo, vinjak i kafu...

Zov prirode

04.11.2008.

… da, još o sexu nisam pisao...

... nadenuo sam sebi nick poznatog pisca (masnih priča) ali sam prezime pisca , namerno pogrešno napisao... SKI (original ) SKY ( nebo... u suradnji s naravo)... volim prirodu i odatle takav završetak prezimena... znači, pisaću o oprašivanju cveća, eventualno o razmnožavanju kišnih glista... i dalje verujem da decu donose rode, mada, kako sam stariji i zreliji, (naravno) skloniji sam teoriji da se deca rađaju u kupusu...

... tamo neke davne 70 i neke ... godinu dana mlađa od mene... svetlo smeđa kosa, okice pJave k'o nebo, par pegica na nosiću... Jasna, moja prva ljubav... poruku da joj se dopadam, dobio sam od njene najbolje drugarice Branke na parčetu papira, istrgnutog iz sveske... krišom mi je dodala za vreme velikog odmora... pročitao sam poruku, digao glavu i potražio je pogledom po dvorištu... stajala je sa par drugarica, nedaleko od mene... pogledi su nam se ukrstili a zatim je crveneći spustila pogled... ostatak ženske svite se tiho nasmejao sakrivajući dlanovima usta... iskreno?... meni su se noge odsekle... stajao sam i dalje gledajući u njenom pravcu držeći ono parče papira u ruci... tog dana smo imali isti broj časova... po izlasku iz škole, video sam je sa drugaricom da ide 50ak metara ispred mene... obzirom da smo stanovali u istom pravcu, ubrzao sam korake i sustigao ih... Branka se pozdravila sa Jasnom i sa mnom i skrenula za ugao... Jasna i ja smo s noge na nogu nastavili put ćuteći... ne sećam se ko je prvi progovorio i o čemu smo pričali (verovatno o školi) ... otpratio sam je do kuće... ćaskali smo ispred njene kapije još ohoho... leptirići u stomaku... prvi poljubac u obraz, naravno... drugi malo bliže usnama... treći je bio dodir usana... lagan kao pero... okrenula se i ufurala u kuću... stajao sam još koji minut ispred kapije, pitajući se šta se to dešava... sav srećan sam odskakutao do kuće, čekajući sledeći dan... auuuu, nismo se ništa dogovorili za sledeće viđenje... ostatak dana a verujem i celu noć pekao sam se na tihoj vatri... sutradan, veliki odmor, ista meta, isto rastojanje... pogledi i sakrivanje pogleda... posle časova smo se ponovo sreli... prvo držanje za ruke je proteklo sa raznim dobacivanjem od strane ostalih đaka... nismo marili za to... išli smo drugim ulicama kući... ulica Pariske komune, najzelenija ulica u gradu... prvi ''filmski'' poljubac, prvi zagrljaj, prvo istraživanje…

 ... ''Modra lasta''... časopis za učenike... rubrika za pitanja i odgovore...

 ...pita jedna cura: - uvek, kada se ljubim s dečkom, u njegovim hlačama osetim nešto tvrdo, kao pivska flaša. Da li je moj dečko alkoholičar?- ...

... jednog davnog marta...

... dva-tri dana me ‚boli grlo, glava, drma me neka temperatura... u 3 lepe...baš mi je lepo počela godina... ... dovukao sam se nekako na posao... grlo me svrbi i pomalo boli... ne znam kako da ga počešem... kraj ili početak trećeg bulevara... ulica nekog Milutina... čisto sumnjam da je bio neki narodni heroj iz NOB-a... table sa imenima oslobodioca su davno poskidane... novokomponovani heroji, sveci, novi oslobodioci, haški begunci, razni kraljevi su dobili svoje mesto na ulicama naših gradova... kako koja stranka dođe na vlast, tako menja imena ulica... lična karta mi je išarana k'o ''vesela sveska''... jeptese rodoljubi... ...pekara ''kod Džoa''... naručujem burek... burek?... da, burek... ja sam najveći mrzitelj bureka na celoj planeti... pre će ga pojesti onaj u Teheranu sa svinjskom masti nego ja... burek... razvučeno testo... neki tipus sa juga ga je vitlao iznad glave i bacao na sto... mazao ga mašću ili uljio, presavijao, ubacivao sir, meso, zelje il' već šta već... teška 'rana za moj osetljivi stomak ali ono rskavo testo mi je izderalo grlo... nisam ga skoro ni žvakao nego sam ga gutao... ljubazna prodavačica mi je ponudila jogurt al' sam glatko odbio... - hoću da me boli- ... začuđeno me je pogledala dok sam plaćao... posle bureka sam u kafeu stukao jednu manastirku i na sve to ubacio u usta 4 pločice ''Orbit'' eukaliptusa... 'bem mu 'lebaru... boli al' sad barem znam zašto me boli... ... odo' da rešim bol u glavi, posle ću soda bikarbonom da rešim žgaravicu zbog bureka... ostale bolove leči vreme...5 mart 2009, 03:12

Greenet Coffe

8 decembar 2008, 08:42

… gustiram drugu jutarnju kafu... ybt, nema još ni 7... juče sam prešao na terapiju 3+1 ... dosta sam se trovao od duple turske... u kafanama je zovu domaća... nešto mi glupo zvuči domaća kafa... čuvene srpske plantaže kafe... doduše, nema ih ni u turskoj ali ko zna?... u Srbiji 100% nema... kafa, po otvaranju očiju, kafa kada dođem na posao, kafa kada dođu spremačice, kafa u 10, kafa oko pola 1, kafa na smeni oko 3, kafa u kafiću, kafa kada dođem kući, kafa pred spavanje... 1, 2, 3, 4... 9-10 kafa dnevno, naravno, iz velike crvene šolje ''ruukki''... neka zaostavština... uz kafu idu i cigarete... koji sam ja pavijan... pre pola godine su mi ugradili ''stent'' ... pritisak mi je otišao u 3 lepe... vadim se na nervozu... pušim, zato da bih bio manje nervozan... da ne pušim, još bih se više nervirao, zato što ne pušim... ocov nervoza... idiot, ništa drugo... al' volim kada zapalim cigaretu... prvih par dimova... uživam u tome, pogotovo posle klope... gasim je izgorenu do pola... što ne prave kraće cigarete? ... -Radenka... deder mi još jednu kafu... ova 3+1 nema nikakav ukus... dok se ne skuva, odo' da izduvanim jednu...

Tamo neka ulica

 27 novembar 2008, 14:12

♪♫♪♪♫♪♫♪♫ više ne prolazim, ulicom Dositejevom  ♪♫♪♪♫♪♫♪♫

… prošao sam… i tamo i natrag…

… vraćao sam neke sitnice drugarici… ajd’ reko’ da ponesem još i ‘’onaj’’ paket koji mi se motao oko nogu… stigao sam do

"Dositejeve"… da l’ da prođem?... krenuo sam ... priznajem, imao sam neki osećaj nelagodnosti ( šta ako slučajno naiđe? ) a onda je sva osećanja zamenila ravnodušnost… išao sam poznatom stazom… prešao ulicu kod "Kineza", provukao se (na kant) kroz živu ogradu i laganeze trotoarom… bacio sam pogled kroz izlog poznatog kafića a onda njen ulaz… metalna vrata sa armiranim staklom… tup osećaj… znam da sam bio ali se ne sećam zašto… ponovo sam prešao ulicu, stigao do kraja i zamakao za ugao… jutros, nisam prelazio ulicu… samo sam prošao…setio sam se jednog jutra, kada sam se vratio sa puta, stao ispod jednog drveta i čekao je da krene na posao… davno je to bilo…

... mogu da prođem ulicom Dositejevom kao i svim  nekim ulicama kojima sam već bio  prošao ...

Vučja glad ili radoznalost...

… vraćam se sinoć sa posla… gladan… siđoh dve stanice ranije… pekara… ma, najbolja u Zemunu… neke cure stoje u redu, naručuju…sendvič, hot dog, piroške (velike k’o kriška lubenice od 10 kila)… razmišljam… somun sa kulenom il’ piroška… stižem laganeze do šaltera… cura ispred mene naručuje parče pice… pita je pekar…

-kečap ?-

-ne, ja bih sa majonezom-

… odgovara cura… ja razrogačio oči… pekar da se strovali u nesvest…

-majonezu ? –

-da-

…mrtva ‘ladna će cura… dohvati pekar tubu sa majonezom… gleda je i šara majonezom po onom parčetu pice…

-da upakujem?-

-ne, odmah ću da jedem-

… dala mu je lovu a on njoj parče… kako je uzela u ruke, tako ga je prinela ustima, otvorila okice i usta i zagrizla poveći komad… vrati joj pekar kusur a ona već drugi put zagrizla… trpajući kusur u džep, okrenula se i krenula ka autobuskoj... ispratio sam je pogledom, razmišljajući… iz razmišljanja me trgnuo pekar…

-sledeći, izvolite-

-parče pice-

… isekao je parče, stavio na kartonče ispod kojeg je podbacio salvetu…

-kečap?-

-ne, majonezu-

…zamrzio me je u momentu… mrk pogled… šaranje majoneze po parčetu…

-da vam upakujem?-

-ne, usput ću-

…platio sam…dodao mi je parče…raširio sam oči i zagrizao… gledao me je ispitivački dok sam žvakao a on burlao po kasi da mi vrati kusur… sa osmehom i zadovoljstvom sam žvakao… vratio mi je kusur… prolazim pored autobuske… cura je dokusuravala ono parče…

-znam super recept za tortu od šargarepe-

…dobacih joj a ona me pogleda u fazonu “šta ‘oće ovaj matori? “…jeo sam ono parče i razmišljao o torti od šargarepe…

- je li da je bljak-

Ne mogu smisliti naslov za ovu priču... nikako

28 februar 2009, 19:39

… malo sam lunjao po profilima, ženskim, naravno... čemer i jad... ponuda i potražnja... lični oglasi... jedna kaže da je lepa i srećna... slika... Džizas... OK, neko voli i takve... jedna je napisala « bogtstvo se nemeri novcem nego jeu dusi » ... u podacima stoji viša škola... ajde ... sročim pismo i kažem joj da ima par grešaka i da ih prepravi, jerBo viša škola « nepije tuvodu »... 'ladno me oterala u tri lepe uz podatak da je imala peticu iz srpskog... podvijem rep i odem da skuvam kafu... zveknem usput Bromazepam i Caffetin... to veče sam odustao od dalje pretrage... razbio sam se u prvoj kafani, odakle su me izbacili jer sam 'vatao brkatu konobaricu za dupe... sutradan sam otišao da se izvinim ali su mi rekli da nemaju  brkatu konobaricu, jedino konobar Rade ima brkove i  sinoć  je bio neki pičvajz u kafani... posle surovog saznanja, ošišao sam se, obrijao bradu i brkove i promenio model naočara... New fashion look... woow... tako maskiran odem u istu kafanu, druga smena... bivam uslužen ali me brkati konobar merkao... onako... ybg, možda ne voli bradate i kosate... popio sam pivo, platio i zbrisao dok me još nije startovao... prošetao sam se kejom... dok mi je sitna kiša padala na lice, duboko sam udisao vazduh na nos i mirisao vetar... u poznatoj pekari sam pojeo parče pice sa kečapom... pica sa majonezom mi je baš bljak... bilo je skoro 23h kada sam se ušunjao u gajbu... navalim se na ponovnu pretragu...'' petica iz srpskog'' je prepravila domaći zadatak... nisam mogao da odolim pa sam joj ponovo napisao pisamce u kojem sam joj napisao da je glupava koza, i da ne laže da je imala peticu iz srpskog i da nema višu školu, nego je domaćica koja grize nokte i gleda španske serije... u reči ''nemeri'' se ''ne'' piše odvojeno... pao mi je kamen sa srca i zlobno sam se cerio... ti ćeš meni... ufff... klik, klik... cunjam dalje... bacim se na čitanje... razne teme, razni ljudi... pišu... trude se da ostave svoj trag... mišljenje... deo sebe... opaC... poznati lik... pročitam... lepo sročen text o uzgoju kalifornijskih glista... na drugoj temi, doprinos u vidu citata, gde podržava ulazak Srbije u EU ali joj se ne sviđa visina kazne Nebojši Pavkoviću i oštro osuđuje Haški tribunal... alal joj vera kako je to sa smislom sročila, lepo i pismeno... deder reko' da te vidim... joj... oglas lične prirode... baš sam se sažalio... traži cura momka šta više,  to je i napisala... ajme... od toliko divnih postova koje sam pročitao, gde baš tako nešto jadno da napiše... e, baš me je uzdrmalo…  došlo mi je da joj predložim grupnu terapiju sa dve drugarice i još jednim drugarom ali sam skapirao da bi je to definitivno dotuklo… ma, poznavao sam je… dobro sam je poznavao… nisam bio ja za nju… nisam…