… vraćam se sinoć sa posla… gladan… siđoh dve stanice ranije… pekara… ma, najbolja u Zemunu… neke cure stoje u redu, naručuju…sendvič, hot dog, piroške (velike k’o kriška lubenice od 10 kila)… razmišljam… somun sa kulenom il’ piroška… stižem laganeze do šaltera… cura ispred mene naručuje parče pice… pita je pekar…
-kečap ?-
-ne, ja bih sa majonezom-
… odgovara cura… ja razrogačio oči… pekar da se strovali u nesvest…
-majonezu ? –
-da-
…mrtva ‘ladna će cura… dohvati pekar tubu sa majonezom… gleda je i šara majonezom po onom parčetu pice…
-da upakujem?-
-ne, odmah ću da jedem-
… dala mu je lovu a on njoj parče… kako je uzela u ruke, tako ga je prinela ustima, otvorila okice i usta i zagrizla poveći komad… vrati joj pekar kusur a ona već drugi put zagrizla… trpajući kusur u džep, okrenula se i krenula ka autobuskoj... ispratio sam je pogledom, razmišljajući… iz razmišljanja me trgnuo pekar…
-sledeći, izvolite-
-parče pice-
… isekao je parče, stavio na kartonče ispod kojeg je podbacio salvetu…
-kečap?-
-ne, majonezu-
…zamrzio me je u momentu… mrk pogled… šaranje majoneze po parčetu…
-da vam upakujem?-
-ne, usput ću-
…platio sam…dodao mi je parče…raširio sam oči i zagrizao… gledao me je ispitivački dok sam žvakao a on burlao po kasi da mi vrati kusur… sa osmehom i zadovoljstvom sam žvakao… vratio mi je kusur… prolazim pored autobuske… cura je dokusuravala ono parče…
-znam super recept za tortu od šargarepe-
…dobacih joj a ona me pogleda u fazonu “šta ‘oće ovaj matori? “…jeo sam ono parče i razmišljao o torti od šargarepe…
- je li da je bljak-
Нема коментара:
Постави коментар