BUS STATION

…čekam bus kod studenjaka... vruće je u 3 lepe... u trenerci sam i majici kratkih rukava... 45ica nikako da dođe... jedna cura drži jaknu ispod ruke... majica otvorenih leđa, duboki izrez... bacam oko... smb majica, crne bretele od grudnjaka... bum... shok to the sistem... rado bih se pozabavio sa par mitisera na njenim leđima... bwaaah... okrećem glavu... gospodin... tamnoplavo odelo, bela košulja, crne cipele... iz unutrašnjeg džepa sakoa vodi žica do slušalica u uhu... oooooo ne... perut na ramenima i reverima sakoa... skrećem pogled na Wartburga koji za sobom vuče trag dima k'o da ide na ćumur... ako, barem je zanimljivo...jebeš ozonski omotač... oprezno saginjem glavu prema desnom pazuhu... ''Titto Bluni''... za 4 sata ''Bvlgari Aqua'' sigurno nije ispario... stavljam dlan na usta, dunem... suze su mi krenule od ''Orbit'' eukaliptusa... rukom izvlačim bokserice koje su mi se usekle u guzicu... blagi rad kukova, sve je na svom mestu... prolazi crveni stojadin iz kojeg trešti ''Gori more, tope se palnine'' a iza njega, najzad, 45ica...

RESTORAN

... sedeo sam u restoranu i čekao Desu da se pojavi... stigao je sms...
-malko ću da kasnim-
... naručio sam kafu i kiselu... drugi sto od mene... jedan par... on, 50ak godina, zalizan, buca... ona, oko 30ak, sasvim solidna crnka, ručaju... džaba mu Pol Zileri odelo, kada se bori sa mesištem u tanjiru k’o da ima buzdovane u rukama... nabijao je viljušku u šniclu k’o da ubija zver... zalogaj kojeg bi se i krokodil postideo je ubacivao u usta sve zalivajući vinom... pomislio sam da nije jeo, barem nedelju dana i da ga muči strašna glad... ona je odmerenim pokretima seckala male zalogajčiće i pristojno jela... Džizas, koja kombinacija... Beauty& The Beast... sa zalogajima u ustima je nešto glasno komentarisao, mašući rukama a ona se smeškala i potvrdno klimala glavom, pogleda spuštenog u tanjir pred sobom... završio je sa jelom, odbacio viljušku i nož, zavalio se u stolici, pogladio po trbuhu, olabavio kravatu... trgao se, naduli su mu se obrazi... pristojno, nema šta... podrignuo je u sebi... dolio je vino i iskapio ga ... finale... nokat na malom prstu je zamenio čačkalicu... svaki ulov je prvo odmerio a zatim ga pojeo... gre’ota da se baci... mlada dama je završila sa jelom, obrisala usne salvetom... dohvatio je flašu, sipao prvo sebi pa njoj i nazdravio... sručio je ono vino, mahnuo konobaru...
-još jedno-
... konobar je samo klimnuo glavom... cool tip... garant mu se ovakvi pojavljuju svaki dan u bar 10 primeraka... doneo je flašu, tip mu je oteo iz ruke i sam sebi sipao a zapim, naiskap...
... neko mi je zatvorio oči... poljubac u obraz...
- izvini što kasnim, morala sam prvo da svratim do mame-
... naručila je kafu i kolu...
-da li si me dugo čekao?-
- nisam, imao sam zabavu-
... konobar je doneo narudžbu...
- danas je baš pakleno, aj’mo na adu-
- no problemo, samo da klopnemo nešto na brzaka i palimo-
- gladnice jedna-
... poljubili smo se...

MENE BABO...

... im’o sam jedno 17 godina, tu negde, pred vojsku... „Tomos automatik-kajišar“... palio se na dinar... ubaci se dinar između papučice kvačila i bolcne i guraj dok ne upali... u 86.2% slučajeva je palio iz prve, na prvi cim al’ kad za’ladi, ondaK se tebalo pomučit’... po nekada smo se i trojca vozili na njemu... ma, mrcina od mopeda...
... diskoteka „Largo“, negde oko ponoći... leto... izašo sam u hodnik da se ras’ladim ... neka cura, sela na „ljutu makinu“ i duvani... priđem joj...
- curo, mogla si sesti na neko drugo mesto... mastiš mi sedište-
... pogledala me je ispod oka, odbila dim, ustala i odšetala... ’bem ti mlađariju, ni da se izvini... seo sam na sedište, još toplo od njene guzice i zapalio cigar... defilovali su ljudi, sa nekima sam se pozdravljao i rukovao i bla-bla, kako si, ’de si, ovo, ono... dignutog nosa se persona vraćala... došla je do mene sa ugašenom cigaretom u ustima i približila lice... izvadio sam šibice i pripalio joj... stajala je nekako nadmeno ispred mene i posmatrala me... ustao sam...
- sedi i opusti se... zajebavao sam se-
- hvala-
... sela je i nastavila da me posmatra... kroz vrata se čula muzika... davala je ritam nogom... skapirao sam da ima „adidas- vienna“patike, bele sa crvenim štraftama a ja sam imao „roma“, bele sa plavim... cimanjem glave na unutra, pozvao sam je da đuskamo...
- ’ajde da se adidasišemo-
... nasmejala se tome, bacila do pola zapaljen cigar i pošla za mnom... taman smo se dogurali do podijuma za igru, kada je počela muzika za ples... bacio sam oko na nju, slegao ramenima i pružio ruku... prihvatila je i stisli smo se... dobro je držala ritam i pratila igru... nešto smo blablaisali i u jednom trenutku smo se počeli žvalaviti... nakon trećeg plesa sam joj predložio da begamo odavde na neko mirnije mesto... prihvatila je iz cuga... prihvatila je i da idemo kod mene... ušli smo u sobu...
- ovo je tvoja jazbina?-
- aha, keva me je ’tela ubiti kada sam ovo napravio-
... nedelju dana pre, okrečio sam sobu u plavo a dan posle toga sam došao cirke kući i naslikao delfine, kitove ubice, korale i ajkule po zidovima... to bi bilo još i OK da Sergej nije prekjuče došao isto tako cirke kod mene i nacrtao dvadesetak čiča-Gliša, preko svega tog... sjebao mi je želju za slikanjem za sva vremena... razmišljao sam kako banda hipika u Luvru, firka „Peace“ preko mojih žita u klasu i salaša... kur moj... peacite Đokondu...
... JVC kasetaš... „Tubular bells... nije bilo puno priče a ni skidanja... leto... gnjavili smo se do ujutro a onda sam je odvezao kući...
- nemoj pomisliti da se zabavljamo ili nešto slično... bilo je šta je bilo... volim da sam sama i bez obaveza-
- OK, i meni odgovara-
... nikakav poljubac za rastanak, ništa... samo se okrenula i ušla u kuću...
... nakon mesec ili više dana, ko još u tim godinama broji, pas je lajao da je neko pred kapijom... otišao sam da otvorim... neki čovek, neka žena i ona...
- ti si taj!!!... znaš li ti da ona ima petnaest godina!!!...znaš li da je trudna???... ko će sada to da reši???... gde su ti roditelji???
- polako... ko, šta, gde?...
... matori opet počeo da reži a pridružila mu se i gospoja... ona samo ćuti i gleda u zemlju...
- u redu... javiću vam se za koji dan-
... zatvorio sam kapiju i blentavo počeo da se cerekam...
... otišao sam kod ćaleta...
-tata, napravio sam sranje... treba mi 100 deutsche mark-
... ispričao sam mu ceo događaj... sjebao me skroz naskroz... dao mi je kintu i rekao da će mi ga otfikariti, budem li još jednom zbog toga došao kod njega... pozvao me je da dođem na nedeljni ručak, što sam naravno sa zahvalnošću prihvatio... onda me je sjebao još žešće...
...odneo sam kintu za abortus, bio na nedeljnom ručku, prekrečio sobu, delfine, kitove ubice, korale, ajkule i čiča Gliše, pokosio travu kod kuće, ispred kuće, kod komšije, kod drugog komšije, tati oprao auto 25 puta, zasadio japansku vrbu, otišao u vojsku...
... 15.avgust 1982. (pamtim datum, jerBo se nešto drugo desilo tada al’ o tom, po tom) ... diskoteka „Largo“, negde oko ponoći... leto... izašo sam u hodnik da se ras’ladim... sedi cura na „husqvarni 250cca“ i duvani...
- - curo, mogla si sesti na neko drugo mesto... mastiš mi sedište-
... u momentu mi se javila slika od pre godinu-dve...
- šibaj, da ti ne bi’ jeb’o mater-
... razrogačila je oči, skočila sa sedišta i odfurala niz hodnik...


... mene babo u lance zavez’o, jer sam kitu na cure potez’o...

Nešto o majicama kratkih rukava

… oduvek sam nosio majice katkih rukava sa raznim aplikacijama... uglavnom su to bile sa motivima Harley Davidson... nedostižni san u ono vreme... vrhunac mi je bilo kros motocikl marke Husqvarna od 250cca kojim sam krstario subotičkom peščarom ... crni i beli ''smoking'' sa venčanja i jedne nove godine i belu svilenu košulju sa ''leptir'' mašnama sam dao burazeru... on je sitnije građe a mene je ''bivša'' ugojila za 15ak kila... leviske, levis košulja i naravno majice sa kandžama koje pokušavaju da prelome znak Harelya, su mi bile zaštitni znak... R&R generacija...

... to proleće, mart mesec je bio baš topao... meteorolozi nemaju zapise o takvim temperaturama za to doba godine...

... telefon mi je zvonio na poslu... sestra...

-mama je imala saobraćajnu nesreću... u bolnici je –

... presekao sam se... javio sam suprugi za nesreću... došla je po mene za 10ak minuta... za isto toliko vremena smo stigli do bolnice... uputili su me u kojoj se sobi nalazi... ušao sam... bolnička soba sa 6 kreveta, samo je jedan bio prazan... gledao sam unaokolo a onda se podigla jedna ruka... neko u modricama, i sasušenom krvi po licu mi je umorno mahnuo... gledao sam ne verujući... oprezno sam se dovukao do njenog kreveta ... oprezno sam prišao... Gospode Bože... nisam je prepoznao... tiho je rekla da je imala saobraćajku... sestra je došla do mene i rekla da je ostavimo da se odmara... izašao sam u čekaonicu gde mi je sedela supruga... strovalio sam se pored nje, počeo da plačem...

-nisam je prepoznao... nisam je prepoznao-

mrmljao sam tiho i vrištao sam u sebi...

...par dana kasnije...

...činilo se kao da se oporavlja od povreda...

... sin od 3 godine je u to vreme operisao bruh, išli smo na kontrolu... malo duže smo čekali na pregled... posle pregleda sam mu rekao:

- idemo do Nane da je vidimo-

... otišli smo do njene sobe a par sestara i par lekara se vrzmalo oko njenog kreveta... jedna od sestara mi je odmahnula rukom da se udaljimo... sklonio sam se a ona je došla do mene i rekla da dođem kasnije ili eventualno da nazovem...

... otišli smo kući... proteklih dana sam imao mnogo obaveza i bio sam umoran... sin mi je legao na rame i zaspali smo...

... retko sanjam ... stvarno, jako retko sanjam... sanjao sam da je mama umrla... trgao sam se... izvukao ruku ispod glave sina... nazvao sam suprugu i ispričao san... (lud je onaj ko priča snove a još luđi onaj ko ih sluša)...

... kažu, da kada sanjaš nekoga da je umro, produžavaš mu život...

... nešto nisam bio ubeđen u to... potom sam nazvao bolnicu... javila se neka od sestara i rekla da nema nikakvih informacija o maminom stanju... skuvao sam kafu, izašao u dvorište, seo, zapalio cigaretu...otišao sam po ćerku u zabavište, supruga se vratila sa posla, ručali smo... zazvonio je telefon... brat...

- mama je umrla-

... stomak mi se zgrčio, nisam zaplakao, samo sam tiho šapnuo suprugi...

... poslala je decu u njihove sobe... seli smo u dnevnu sobu... ćutali smo...

...sa bratom i sestrom sam se našao par sati kasnije... sestra je plakala, brat i ja nismo, mada sam primetio da su mu crveni kapci... dogovorili smo se oko detalja sahrane... sestra je godinama radila u ''pogrebnom''... sahrana će biti prekosutra u 13.30...

... javili smo rodbini, prijateljima, komšijama...

... par sati pre sahrane sam skapirao da nemam šta da obučem... otišao sam do prodavnice... kupio sam crne pantalone, belu majicu Lacoste i crne cipele...

... tu belu majicu sam obukao onda i nikada više... s vremena na vreme sam je prao, uglavnom, kada je požutela po ivicama na mestu peglanja...

... pre par nedelja sam se preselio... sav veš sam oprao, ispeglao... bela majica Lacoste je bila na vrhu... juče sam je prvi put navukao na sebe... uveče sam je svukao i stavio na pranje...

... nov dan... šepurim se u narandžastoj majici kratkih rukava, Fred Perry...

... eto, toliko o majicama kratkih rukava...

Zemun 03.11.2008.

… sinoć... ulazim u autobus 45... 20ak roma... žene drže bebe u naručjima a muškarci, neko pored svojih žena a par njih sede na sedištima i ćaskaju... trojca imaju ''plišano šeširo'' i naravno brkove a la Klerk Gebl... gledam jednog od Klerkova... nekako mi je poznat...

-Menđi-

... pogleda me Klerk začuđeno...

... zabavište, tamo negde, 60 i neke, osnovna škola do 70 i neke a i JOPO (9. i 10.) razred... experimenti su se uvek radili u Vojvodini... družili smo se od malih nogu... Amerikanac u Prizu, Tarzan u Njujorku... belac u Harlemu... Menđika, obojeni među belima... stanovao nekih 500tinjak metara od mene, u kući od nepečene cigle ''valjak'' pored fudbalskog igrališta ''Bačka''... kuća sa najlonima umesto stakala na prozorima, ćebe umesto vrata... nikada nisam ulazio unutra da bih znao ostatak enterijera... exterijer je dovoljno govorio sam za sebe... imao je 2 brata, Bandiku i Duleta i 3 sestre, Ruža, Dragana i Milena... 'bem li ga... jedino su mu sestre i Dule imali srpska imena... majku sam im poznavao, onako, iz viđenja... otac se nije niti pominjao niti znao... u to vreme nioga nije interesovalo... samim tim što je bio u Harlemu, đaci su ga svakodnevno maltretirali... stariji brat od tetke i ja smo ga uspeli nekako odbraniti od onih koji su hteli da primene silu... nisam ni Rambo niti Stiven Sigal ali nisam ni mačji kašalj... zaštitu je dobio kada smo nas dvojca počeli da treniramo fudbal u ''Bački''... s obzirom da je stanovao tik do igrališta, lako mu je bilo da sa provuče kroz drvenu ogradu do terena... igrao je ''beka'' a ja ''levo krilo''... skrljao me jednom na treningu i plakao mi je da mu oprostim... nije bilo namerno... kupio me je za par iskrenih suza... posle toga, ''Bačkisti'' su ga takođe stavili pod zaštitu... Menđika je zaista bio drugar... fudbalsku karijeru je završio na utakmici protiv ''Vinogradara''... izderali ga kožnim kramponima... u to vreme, Roko Francišković, sarač, je održavao kopačke... eeeee... nije bilo zamenljivih krampona... ''zumbalicom'' je od goveđe kože pravio krampone i ukucavao ih sitnim ekserčićima... dešavalo se da ekser probije đon od kopačke pa si morao da ubaciš još jedno parče kartona ili filca da te ne bi bockali ... pre par godina, kada sam bio u Subotici, posetio sam fudbalski klub... neverovatno ali miris svlačionice se nije ništa prmenio... miris starih kopački...

...posle aktivnog bavljenja fudbalom, nastavili smo da igramo ''ševe na male goliće''... nedeljom, kod crkve u praku... bile su to igre bez granica... na sredini terena su bila dva drveta...misliiim... sve je to imalo svoje draži... nama to drveće nije smetalo... (džukele su posekle to drveće , kao, kultivisaće park... aha)...

... nekako, posle vojske, putevi su nam se razdvojili... otišao sam na more da radim... tamo sam upoznao buduću suprugu...

... čuo sam da se i on oženio i odselio u drugi deo grada, zaposlio se i da ima šurnajs' dece...eto... i prođe očas 20ak i kusur godina...

... Klerk se izbeči... razvuče osmeh i skoči...

-StevojeboteBogjes'toti?-

-ne izgovaraj zalud ime Gospodinovo-

... tu ti se nas dvojca uhvatimo u klinč i izljubimo na zaprepaštenje ostalih prisutnih ...

-jebotepatakotkudtiovde-

... u kratkim crtama mu rekoh otkud ja u BG... pitam njega... sredinom 80ih, uhvatio ženu ''in flagranti'' i malo je izbo nožem... odrobijao par godina i kao pravi nomad promenio lokaciju... pokaza mi prstom na jednu ženu koja je držala u naručju bebu... upoznah se sa Rukijom a ostatku rodbine samo mahnuh..

... razmenjasmo brojeve telefona... sišao sam u Glavnoj kod pošte... mahnuh mu sa stanice a on mi mahnu mobilnim i prisloni ga na uvo... pročitah mu sa usana...

– čujemo se-

...popeo sam se u stan... nazvala je ...

- idem prema autokomandi... javim ti se kada budem na minut od tebe-

... otišao sam da se istuširam a u glavi mi je muzika tiho svirala...

...đelem, đelem...

CRNE ILI ZELENE MASLINE

... nema veze sa naslovom jer je u pitanju priprema za važne odluke u 2012-oj godini... Deda Mraze, donesi mi jednu od 18, čisto da mi ne bude dosadno... šta ću raditi sa njom, moja stvar... jebaću je... dakle, odustajem od onanisanja... jebeno je kada 31. decembra, na vrat-na nos, moraš razmišljati o tako važnim stvarima... ja sam barem rešio a mnogima će to ostati jedini porok... osušiće vam se kičma i izrasti dlake na dlanovima... ostavili ste cigarete, piće, pičke... džogingujete, drkate se po teretanama, jedete korn flex i udišete čist vazduh na Košutnjaku... aha... ako... valja to... samo, kasno ste se setili... načeti ste ... zlo se ne može popraviti... da se odreknem otrova?... nikako...za sada, piće, cigarete, preferans i cupike ostavljam za neke naredne godine... cupika se nikada neću odreći al' 'ajd' ... nemam vremena za ljubav, samo za sex...
...zajebavam se Deda Mraze da mi treba tvoja pomoć... ni do sada nisam niš' dobio od tebe pa ne očekujem ni sada... the show must go on... imele nisu rodile ove godine, tako da sam miran... deder da zapalim jednu za ovako važan datum...

(odluka je bila za 2010. al' kako stoje stvari, važi i za sve naredne)

MEN'S TALK

... tužna priča, kuvano vino, pesma, smeh, suze... besan sam... ne mogu da pomognem... ne smem da utičem... najradije bih nekog ubio...onomad su me naučili kako se to radi...

...dva balvana prave pičvajz u polupraznom busu... dogegam se do njih ...

-momci, smirite buve-

... prvi je skapirao u sekundi da ima posla sa ludakom... uhvatio je drugara za rukav... seli su, izvadili mobilne i počeli da onanišu po njima... turbo folk... s vremena na vreme su bacali pogled u mom pravcu...

... otišao sam kod Mr.Džija...

-imam fenomenalno portugalsko vino... ostalo je još malo... odoh da spremim špagete-

...vino je zaista bilo fenomenalno... naslonio sam se na dovratak od vrata kuhinje i posmatrao kako čarobnjak za hranu, baca čini u šerpicu sa umakom... u kratkim crtama mu ispričah dodađaje od malopre... više sam za sebe glasno sabirao utiske, nego što mi je bilo do priče...

-dodao bih još malo belog luka... beli luk mora da da dominira u ovim orgijama-

... izvadio je još dva čena belog luka koji su skončali sa par provlačenja preko trenice...

... mišići na vratu su mi se počeli opuštati... naše muške priče... obojca volimo da kuvamo, kada imamo kome... priča o staroj o sadašnjoj ljubavi... priče o deci... pa opet o kuvanju... rezimiram...

- muškarci bolje kuvaju, zato što to rade sa puno ljubavi... dodaju začine instiktivno... jače umeju da vole... žene to rade proračunato, po receptu... supena kašika ovoga, 120 grama onoga, pola šoljice ovoga, prstohvat onoga i žličica Vegete... e do kurca-

... smeje se...

-u pravu si-

... znam da sam u pravu, imam dovoljno godina... skapirao sam na koji način to funkcioniše... 'bem ti ljubavnu kuhinju... opet sam se ispekao... jebiga, ne volim da koristim rukavice...

... otvorili smo flašu konjaka... par aperitiva pre špageta... ma, pričale su sedam jezika a osmi su natucale... posle klope sam se izvalio u fotelju i drmnuo još par komada plemenitog pića... ćao-ćao...

... prijala mi je kratka šetnja do stana... uvukao sam se u krevet i sklopio oči... dalje se ne sećam...

NIGHT CALL

-ej, ćao...ja sam-
...bacio sam pogled na crvene brojeve u mraku...2:24...
- čujem da si ti...reci-
-ne mogu da upalim auto-
-i sad?-
- ti znaš kako se ovo čudo pali-
-i sad?-
-ej, hoćeš li mi pomoći ili nećeš... ne zajebavaj me-
-gde si?-
-na radijalcu, kod solitera-
-jebote, trebaće mi 20ak minuta da stignem-
-ajde, molim te...ćale će mi popizditi ako mu ne vratim auto ...treba
mu za posao...znaš ga kakav je...neka se on drka sa njim a ja ću se
praviti luda-
- ne moraš se praviti...luda si definitivno a ja još luđi-

... obukao sam se na brzaka, zagrmio sam Husqvarnom... ovo je tih i miran grad, pogotovo u pola 3 ujutro...stigao sam do solitera... još iz daljine sam video narandžastu
''dianu''...stajala je naslonjena na auto a neki kosijaner je stajao
pored nje, ruku nabijenih u džepove...sišao sam sa motora...
-ovo je Igor...Max-
...predstavila nas je jedno drugom...pružio mi je ruku...
-Igor, drago mi je -
...pogledao sam ga kao žohara...
- šta tebi koji kurac ima da bude drago!... jeb'te, Tanja, ovaj ne zna pajserom da čuka po anlaseru?-
...obesio je nos i odmaknuo se par koraka dalje... zveknuo sam pajserom par puta...''Diana'' je upalila...
-hvala ti-
...reče kosijaner...ponovo sam ga pogledao milo...
-aj' zdra'o-
... seo sam na makinu...obišao sam pešačko ostrvo...bili su zagrljeni i ljubili su se....
...stigao sam kući, pustio muziku i legao u krevet...nakon 15ak minuta,
čuo sam zvuk ''Diane''...parkirala se preko puta, zalupila vrata od
auta... potom mi je pokucala na prozor...izašao sam i pustio je da
uđe...
-e, sa Igorom sam već dva meseca...volim ga...ali... nisam mu još dala-
-idi, tušni se-
...otišla je u kupatilo... nasuo sam dve vekije...

...milov'o sam garave i plave...
... mnogo žena u životu svom...
...al' k'o tebe još nijednu tako curo draga...
...iz sokaka mog...

MAJICA KRATKIH RUKAVA OD PATCHWORKA

… uspavao sam se jutros… probudio sam se oko osam... kafa, tuš, brijanje... otvorio sam plakar... u džumbusu sam našao gaće, čarape i podkošulju... tražio sam majicu kratkih rukava a onda sam je spazio... oprezno sam je uzeo u ruke, prineo licu i omirisao... da, tu je ... držao sam je na licu oko minut i udisao... uzeo sam «Bulgari», poprskao po sebi a zatim sam je navukao na sebe... zagrlila me je ... prebacio sam džemper i odfurao od kuće... radio sam do 14, otišao do Merkatora sa Zokom na kafu... bla-bla... «Jafa biskvit»... prvo se pojedu krajevi piškote... zatim se ubaci u usta da bi se ostatak piškote i čokolada istopile u ustima... žele, ono najbolje u celoj priči se lagano sisa, dok klizi po jeziku... trening za igru sa klitorisom ... volim da se igram tim želeom... otišao sam na drugi posao... 23h ... lovim 45icu... jebote, da sam zakasnio 15 sekundi, mog'o bi' da zviždim u prste i da joj stavljam so na rep... stigao sam kući... skinuo sam se... majica... prineo sam je licu i pokušao da pronađem, makar nagoveštaj...ostao sam samo ja... složio sam je i stavio u korpu za veš... ...zbogom...

Auuu, sunac mu

… istina, brinu se ljudi za druge ljude...
...pre neko veče, izujedan, deaktiviram profil... činim to iz prostog razloga... ne želim da pogani prsti urade nešto, zbog čega bi ih kasnije, najradije odsekao... ipak nisam od onih koji: „kada me cimnu za kitu, reagujem na prvu“... reagujem na drugu, treću, četvrtu il’ već koja je po redu a onda zaređam po kolenima, počev od panđupana...

...smirile se strasti... Laloška posla, svakog gosta, tri dana dosta... reč „izvini“, postoji među civilizovanim ljudima i ona zaista ima to značenje, kao i reč „prihvatam“... kada se dve reči razmene i sa jedne i sa druge strane, razlog zbog čega su se izgovorile se zaboravlja... ne sećam se o čemu pišem a više nije ni važno...

... neko je pomenuo novembarsko jutro a decembar zagrizao... neka, nekom je još novembar... obično, decembar je beo a od beline ni traga... čak sam i ja posumnjao u kalendar... sve mi nekako, miriše na oktobar al’ ko sam ja da se svađam sa rotacijom Zemlje i njenog položaja u odnosu na Sunce... decembar je i to prvi...

... sinoć... uletela brigada „kuvano vino“ i „chardonay“... meni okice k’o tepsija od bureka a o srcu i da ne govorim... mali od palube, tj. budući mali od palube se raspituje...tupimo o iskrenosti...u nekom momentu, pita me o broju... kažem mu, oko 70ak... zin’o i ne veruje... velim mu, da se nisam baš nešto trudio u poslednje 4 godine... ipak sam ja utuk’o u ovu guzicu, skoro pola veka... nisam više mladić... nekada sam savijao gvozdenu šipku oko „njega“ a sada ne mogu... onemoćale ruke... mislim se u sebi, ja sam od onih: „ništa pre braka“... nema veze... raspirio sam mu maštu... nisam stig’o ostalima objasniti da se volim zezati na tuđ račun...

... mrzitelj Kasandre i dugih titlova, pao u sevdah zbog nejebice... zaređ’o pesme u stilu: „vetar duva, muda mi se klate, dajte pičke ako Boga znate... kol’ko sam čuo a i na ličnom primeru osetio, u sevdah se pada zbog neuzvraćene ljubavi... no, ima nas raznih... nekom je suv kurac, najveći problem... Blues for lonesome dick...

... eto...

01.12.2009.
... vreme u našoj zemlji... meteorolozi najavljuju za popodne sitnu kišu koja će se u večernjim satima pojačati... Vetar: 27 SE, Vlažnost: 62%, Padavine: 60%...

... The sky is crying, look at the tears rolling down the streets. I looked out my window, the rain was falling down in sheets. My baby left me this morning...

TAMBURAŠKA POSLA

...tamburam pre neko veče a jedan tip, koji je sedeo sa nekom cupi, dođe do mene i pita me da l' znam cajku il' 3 metera somota...
-jebote-
... razmišljam u sebi...
- ako su to jedine pesme i jedini način, kojim ćeš tu izblajhanu plavušu odvući u krevet, sisaj ga... idiote, taj abakus želi da je napumpaš, da ti se zalepi za podeblji buđelar koji ti štrči iz sakoa, da te veže i na kraju balade, ti da budeš jeban a baš si mi simpa-
- ne znam baćo... 'el' može nešto od Bore il' Đoke... to je moj fah-
- aj' onda, Vasu Ladačkog-
... A mol... krenuo sam...
- znate l' priču... -
...cura je prevrnula očima a ja sam se smeškao... spasio sam mu ostatak života...
- čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu, kažu da je bio čudna sorta-

... eto belaja...

... sranje je počelo prošle nedelje na Paliću, kada sam se okliznuo ispod tuša i pao na teme al' bukvalno... kratkotrajna nesvestica i razbijena glavudža su mi bili najmanji problem... na hitnoj su mi zveknuli flaster i inekciju bensedina, kombinovanu sa lasixom da se smirim i ispišam... nisam ja biJo nervozan, no, izmerila mi je pritisak 110/170, i pitala me za lekove...

-c-  reko': - ponestalo mi je tHerapije-

... da se javim u ponedeljak kod lekara opšte prakse, par saveta, bla-bla... odem u ponedeljak sa svim papirima i da mi ispišu recepte... šalterica, Mica Ubica mi reče da se pregledi, recepti zakazuju... pored pritiska mi se podigne i šećer i oteram je u 3 lepe pizde materine, zajedno sa lekarima, načelnikom, ministrom zdravlja i naravno,  Hipokritom... 'bem ti etiku... vratio sam se u sredu na mesto zločina i kulturno zakazao... termin, sledeća sreda u 13:50... ponovo ja izređam sve po prethodnom spisku i pređem na alternativu... ''Lav-Twist'' ... nije loše... kabeza... draga mi skuva anti-stres čaj, upali insens, okadi me i ja laganini zaspem... ponedeljak... ušinuo leđa al' nema šanse da im kukam... boli, šantam, zateže, Brufen 400+200mg, ništa... sreda... odgegao se do lekara u zakazano vreme... 10ak nji' čeka...

-         malopre je počela da radi... arapin je na godišnjem a drica na bolovanju-

-         do kurca-

... saček'o sam i najzad oko 15h stig'o na red... ponovo merenje pritiska, JU-JU!... pa 'de ste do sad'?... ćutim i bolje da ćutim jer bi' ponovo poč'o ređati... ispisala mi tHerapiju, 5 kom diklofenaka u bulju i pazite se, nemojte se naprezati, mirujte... aha, kada bi se zajebavali... pokupio lekove, češem mesto uboda i pravac horizontala... ošamutilo me... predveče, otiš'o do drage, napravio večeru (duvajte ga za recept), kineska klopa na brzaka, pirinač umesto 'leba... razvalili se od klope... 'oće da se uda za mene... aha... će popričeka... prispavalo mi se... upakovala mi insensa da se kadim, anti-stres čaj, after 8 ... ispio, čaj, smaz'o čokoladu, okadio se  tamjanom, upalio još jedan za svaki slučaj...

... ako se ujutro probudim bez erekcije, vraćam se na pivo, vinjak i kafu...

Zov prirode

04.11.2008.

… da, još o sexu nisam pisao...

... nadenuo sam sebi nick poznatog pisca (masnih priča) ali sam prezime pisca , namerno pogrešno napisao... SKI (original ) SKY ( nebo... u suradnji s naravo)... volim prirodu i odatle takav završetak prezimena... znači, pisaću o oprašivanju cveća, eventualno o razmnožavanju kišnih glista... i dalje verujem da decu donose rode, mada, kako sam stariji i zreliji, (naravno) skloniji sam teoriji da se deca rađaju u kupusu...

... tamo neke davne 70 i neke ... godinu dana mlađa od mene... svetlo smeđa kosa, okice pJave k'o nebo, par pegica na nosiću... Jasna, moja prva ljubav... poruku da joj se dopadam, dobio sam od njene najbolje drugarice Branke na parčetu papira, istrgnutog iz sveske... krišom mi je dodala za vreme velikog odmora... pročitao sam poruku, digao glavu i potražio je pogledom po dvorištu... stajala je sa par drugarica, nedaleko od mene... pogledi su nam se ukrstili a zatim je crveneći spustila pogled... ostatak ženske svite se tiho nasmejao sakrivajući dlanovima usta... iskreno?... meni su se noge odsekle... stajao sam i dalje gledajući u njenom pravcu držeći ono parče papira u ruci... tog dana smo imali isti broj časova... po izlasku iz škole, video sam je sa drugaricom da ide 50ak metara ispred mene... obzirom da smo stanovali u istom pravcu, ubrzao sam korake i sustigao ih... Branka se pozdravila sa Jasnom i sa mnom i skrenula za ugao... Jasna i ja smo s noge na nogu nastavili put ćuteći... ne sećam se ko je prvi progovorio i o čemu smo pričali (verovatno o školi) ... otpratio sam je do kuće... ćaskali smo ispred njene kapije još ohoho... leptirići u stomaku... prvi poljubac u obraz, naravno... drugi malo bliže usnama... treći je bio dodir usana... lagan kao pero... okrenula se i ufurala u kuću... stajao sam još koji minut ispred kapije, pitajući se šta se to dešava... sav srećan sam odskakutao do kuće, čekajući sledeći dan... auuuu, nismo se ništa dogovorili za sledeće viđenje... ostatak dana a verujem i celu noć pekao sam se na tihoj vatri... sutradan, veliki odmor, ista meta, isto rastojanje... pogledi i sakrivanje pogleda... posle časova smo se ponovo sreli... prvo držanje za ruke je proteklo sa raznim dobacivanjem od strane ostalih đaka... nismo marili za to... išli smo drugim ulicama kući... ulica Pariske komune, najzelenija ulica u gradu... prvi ''filmski'' poljubac, prvi zagrljaj, prvo istraživanje…

 ... ''Modra lasta''... časopis za učenike... rubrika za pitanja i odgovore...

 ...pita jedna cura: - uvek, kada se ljubim s dečkom, u njegovim hlačama osetim nešto tvrdo, kao pivska flaša. Da li je moj dečko alkoholičar?- ...

... jednog davnog marta...

... dva-tri dana me ‚boli grlo, glava, drma me neka temperatura... u 3 lepe...baš mi je lepo počela godina... ... dovukao sam se nekako na posao... grlo me svrbi i pomalo boli... ne znam kako da ga počešem... kraj ili početak trećeg bulevara... ulica nekog Milutina... čisto sumnjam da je bio neki narodni heroj iz NOB-a... table sa imenima oslobodioca su davno poskidane... novokomponovani heroji, sveci, novi oslobodioci, haški begunci, razni kraljevi su dobili svoje mesto na ulicama naših gradova... kako koja stranka dođe na vlast, tako menja imena ulica... lična karta mi je išarana k'o ''vesela sveska''... jeptese rodoljubi... ...pekara ''kod Džoa''... naručujem burek... burek?... da, burek... ja sam najveći mrzitelj bureka na celoj planeti... pre će ga pojesti onaj u Teheranu sa svinjskom masti nego ja... burek... razvučeno testo... neki tipus sa juga ga je vitlao iznad glave i bacao na sto... mazao ga mašću ili uljio, presavijao, ubacivao sir, meso, zelje il' već šta već... teška 'rana za moj osetljivi stomak ali ono rskavo testo mi je izderalo grlo... nisam ga skoro ni žvakao nego sam ga gutao... ljubazna prodavačica mi je ponudila jogurt al' sam glatko odbio... - hoću da me boli- ... začuđeno me je pogledala dok sam plaćao... posle bureka sam u kafeu stukao jednu manastirku i na sve to ubacio u usta 4 pločice ''Orbit'' eukaliptusa... 'bem mu 'lebaru... boli al' sad barem znam zašto me boli... ... odo' da rešim bol u glavi, posle ću soda bikarbonom da rešim žgaravicu zbog bureka... ostale bolove leči vreme...5 mart 2009, 03:12

Greenet Coffe

8 decembar 2008, 08:42

… gustiram drugu jutarnju kafu... ybt, nema još ni 7... juče sam prešao na terapiju 3+1 ... dosta sam se trovao od duple turske... u kafanama je zovu domaća... nešto mi glupo zvuči domaća kafa... čuvene srpske plantaže kafe... doduše, nema ih ni u turskoj ali ko zna?... u Srbiji 100% nema... kafa, po otvaranju očiju, kafa kada dođem na posao, kafa kada dođu spremačice, kafa u 10, kafa oko pola 1, kafa na smeni oko 3, kafa u kafiću, kafa kada dođem kući, kafa pred spavanje... 1, 2, 3, 4... 9-10 kafa dnevno, naravno, iz velike crvene šolje ''ruukki''... neka zaostavština... uz kafu idu i cigarete... koji sam ja pavijan... pre pola godine su mi ugradili ''stent'' ... pritisak mi je otišao u 3 lepe... vadim se na nervozu... pušim, zato da bih bio manje nervozan... da ne pušim, još bih se više nervirao, zato što ne pušim... ocov nervoza... idiot, ništa drugo... al' volim kada zapalim cigaretu... prvih par dimova... uživam u tome, pogotovo posle klope... gasim je izgorenu do pola... što ne prave kraće cigarete? ... -Radenka... deder mi još jednu kafu... ova 3+1 nema nikakav ukus... dok se ne skuva, odo' da izduvanim jednu...

Tamo neka ulica

 27 novembar 2008, 14:12

♪♫♪♪♫♪♫♪♫ više ne prolazim, ulicom Dositejevom  ♪♫♪♪♫♪♫♪♫

… prošao sam… i tamo i natrag…

… vraćao sam neke sitnice drugarici… ajd’ reko’ da ponesem još i ‘’onaj’’ paket koji mi se motao oko nogu… stigao sam do

"Dositejeve"… da l’ da prođem?... krenuo sam ... priznajem, imao sam neki osećaj nelagodnosti ( šta ako slučajno naiđe? ) a onda je sva osećanja zamenila ravnodušnost… išao sam poznatom stazom… prešao ulicu kod "Kineza", provukao se (na kant) kroz živu ogradu i laganeze trotoarom… bacio sam pogled kroz izlog poznatog kafića a onda njen ulaz… metalna vrata sa armiranim staklom… tup osećaj… znam da sam bio ali se ne sećam zašto… ponovo sam prešao ulicu, stigao do kraja i zamakao za ugao… jutros, nisam prelazio ulicu… samo sam prošao…setio sam se jednog jutra, kada sam se vratio sa puta, stao ispod jednog drveta i čekao je da krene na posao… davno je to bilo…

... mogu da prođem ulicom Dositejevom kao i svim  nekim ulicama kojima sam već bio  prošao ...

Vučja glad ili radoznalost...

… vraćam se sinoć sa posla… gladan… siđoh dve stanice ranije… pekara… ma, najbolja u Zemunu… neke cure stoje u redu, naručuju…sendvič, hot dog, piroške (velike k’o kriška lubenice od 10 kila)… razmišljam… somun sa kulenom il’ piroška… stižem laganeze do šaltera… cura ispred mene naručuje parče pice… pita je pekar…

-kečap ?-

-ne, ja bih sa majonezom-

… odgovara cura… ja razrogačio oči… pekar da se strovali u nesvest…

-majonezu ? –

-da-

…mrtva ‘ladna će cura… dohvati pekar tubu sa majonezom… gleda je i šara majonezom po onom parčetu pice…

-da upakujem?-

-ne, odmah ću da jedem-

… dala mu je lovu a on njoj parče… kako je uzela u ruke, tako ga je prinela ustima, otvorila okice i usta i zagrizla poveći komad… vrati joj pekar kusur a ona već drugi put zagrizla… trpajući kusur u džep, okrenula se i krenula ka autobuskoj... ispratio sam je pogledom, razmišljajući… iz razmišljanja me trgnuo pekar…

-sledeći, izvolite-

-parče pice-

… isekao je parče, stavio na kartonče ispod kojeg je podbacio salvetu…

-kečap?-

-ne, majonezu-

…zamrzio me je u momentu… mrk pogled… šaranje majoneze po parčetu…

-da vam upakujem?-

-ne, usput ću-

…platio sam…dodao mi je parče…raširio sam oči i zagrizao… gledao me je ispitivački dok sam žvakao a on burlao po kasi da mi vrati kusur… sa osmehom i zadovoljstvom sam žvakao… vratio mi je kusur… prolazim pored autobuske… cura je dokusuravala ono parče…

-znam super recept za tortu od šargarepe-

…dobacih joj a ona me pogleda u fazonu “šta ‘oće ovaj matori? “…jeo sam ono parče i razmišljao o torti od šargarepe…

- je li da je bljak-

Ne mogu smisliti naslov za ovu priču... nikako

28 februar 2009, 19:39

… malo sam lunjao po profilima, ženskim, naravno... čemer i jad... ponuda i potražnja... lični oglasi... jedna kaže da je lepa i srećna... slika... Džizas... OK, neko voli i takve... jedna je napisala « bogtstvo se nemeri novcem nego jeu dusi » ... u podacima stoji viša škola... ajde ... sročim pismo i kažem joj da ima par grešaka i da ih prepravi, jerBo viša škola « nepije tuvodu »... 'ladno me oterala u tri lepe uz podatak da je imala peticu iz srpskog... podvijem rep i odem da skuvam kafu... zveknem usput Bromazepam i Caffetin... to veče sam odustao od dalje pretrage... razbio sam se u prvoj kafani, odakle su me izbacili jer sam 'vatao brkatu konobaricu za dupe... sutradan sam otišao da se izvinim ali su mi rekli da nemaju  brkatu konobaricu, jedino konobar Rade ima brkove i  sinoć  je bio neki pičvajz u kafani... posle surovog saznanja, ošišao sam se, obrijao bradu i brkove i promenio model naočara... New fashion look... woow... tako maskiran odem u istu kafanu, druga smena... bivam uslužen ali me brkati konobar merkao... onako... ybg, možda ne voli bradate i kosate... popio sam pivo, platio i zbrisao dok me još nije startovao... prošetao sam se kejom... dok mi je sitna kiša padala na lice, duboko sam udisao vazduh na nos i mirisao vetar... u poznatoj pekari sam pojeo parče pice sa kečapom... pica sa majonezom mi je baš bljak... bilo je skoro 23h kada sam se ušunjao u gajbu... navalim se na ponovnu pretragu...'' petica iz srpskog'' je prepravila domaći zadatak... nisam mogao da odolim pa sam joj ponovo napisao pisamce u kojem sam joj napisao da je glupava koza, i da ne laže da je imala peticu iz srpskog i da nema višu školu, nego je domaćica koja grize nokte i gleda španske serije... u reči ''nemeri'' se ''ne'' piše odvojeno... pao mi je kamen sa srca i zlobno sam se cerio... ti ćeš meni... ufff... klik, klik... cunjam dalje... bacim se na čitanje... razne teme, razni ljudi... pišu... trude se da ostave svoj trag... mišljenje... deo sebe... opaC... poznati lik... pročitam... lepo sročen text o uzgoju kalifornijskih glista... na drugoj temi, doprinos u vidu citata, gde podržava ulazak Srbije u EU ali joj se ne sviđa visina kazne Nebojši Pavkoviću i oštro osuđuje Haški tribunal... alal joj vera kako je to sa smislom sročila, lepo i pismeno... deder reko' da te vidim... joj... oglas lične prirode... baš sam se sažalio... traži cura momka šta više,  to je i napisala... ajme... od toliko divnih postova koje sam pročitao, gde baš tako nešto jadno da napiše... e, baš me je uzdrmalo…  došlo mi je da joj predložim grupnu terapiju sa dve drugarice i još jednim drugarom ali sam skapirao da bi je to definitivno dotuklo… ma, poznavao sam je… dobro sam je poznavao… nisam bio ja za nju… nisam…