Krenemo, pokojni Gavra, Tulak, Mario i ja da kotlićamo kod Gavre na salašu. Prvo, obišli smo grad s jednog kraja na drugi u potrazi za materjalom al' 'lebac, nikako ne nađosmo. Prođosmo salaš, cirka 10ak kilometara i tamo nađosmo kruh naš nasušni. Vratismo se na salaš al' avaj, Gavri ključ od salaša, ost'o kod ćaleta koji je otiš'o u vikendicu na Paliću. Šta ćemo, bližilo se podne a do sada smo već prevalili 80ak kilometara. Ded' kod Marija i na regularnom "Gorenje" šporetu na struju i "Kukti" opravimo svečano jelo. Usput smo cirkali vino iz balona (cca10l)i kada je pasulj sa papcima bio gotov, navalili smo na nj. k'o svinja na masan džak. Negde pri završetku jela i 5 l vina, dve žene, uredno doterane, s kapije kažu: -Jehova će doći!- -Mož' al' pasulja nema više i sa vinom smo kratki. Ostalo je malo rakije iz Bački' vinograda. - kaže Marijo. Tu već zagrebasmo kašikama po dnu tanjira, skoro smo i šare počeli jesti. Krene neka priča o svemogućem ali mi točimo vino i nudimo pridošlice. Tu one odustanu i zbrišu na kapiju. Dugodlaki jazavičar Ali se nije ni mrdnuo. Neko je prokomentarisao: - Mogli štogod jebat' - Razbacasmo karte i udarimo po "Sedmicama". Curila je priča, kako je Pino Silvestre dobar u nedostatku rakije i kako se podriguje od njega. Druženje je trajalo dok je bilo vina a kasnije smo izduvali po džoint i svako na svoju stranu. Jehova nije došao da proba rakiju iz Bačkih vinograda. Jehovo, jehovo, đe će ti duša? |
 |
Нема коментара:
Постави коментар