Detalj sa majevice

Radnja se dešava u ruralnom kraju između dva brda. Umrla je baba Jevrosima i baba Živki je zapalo da je okupa i sredi za sahranu. Jevrosima je bila sa onog drugog brda koje je delio potok bez mosta. Narod s obe strane brda je naslagao neke trupce da bi lakše i bez kvašenja prelazili dotični potok ali nikada nisu to uradili po PeeSu i nikada ga nisu Bog zna kako učvrstili. Jevrosimina poslednja želja je bila da je sahrane u rodnom selu, pod starim hrastom, koji je tog leta punio oko 300 godina. Procesiji je valjalo po letnjem suncu, tabanati brat bratu sedam do osam kilometara a i valjalo je potok preći. Okupilo se nekoliko ljudi da isprati baba Jevrosimu a baba Živka kao nalbliži rod i osoba koja je baba Jevrosimu lepo pripremila za ukop, bila među prvima. Komandovala je nosačima sanduka i krepila ih rakijom. Stigoše do potoka i rasklimanim balvanima. Nekoga od nosača je udarilo sunce a predpostavljam i rakija i džaba je baba Živka upozoravala ekipu nosača sanduka: „lagano, polakše...“ jedan od nosača se pokliznuo i sanduk je pao delom u potoka delim na zemlju a baba Živka razočarano i u besu reče:  -Sad je morete jebat’. -„ Majevice, da te nema, valjalo bi te izmislit’