Iz edicije "Amarkord"

Nije uvek bilo veselo. Voleo sam da idem na književne večeri lokalnih bardova. Lokalni su bili, uglavnom, zato što su lokali. Lokali su do te mere da su se kasnije valjali po prosutom piću i srči.  Prednjačio je Kolar, čak je zbog alkohola ostao bez deteta. Mirko: - Dok ste se ti i Lucija,  ožderavali pored roštilja, mali vam se udavio u šahti. Ja sam predao mrtvog sina u naručje Lucije dok si ti natezao iz flaše.- To je bilo u pivnici posle Andrejevog recitala Jesenjina na ruskom. Potom je Kolar navalio na Mirka i uz opštu tučnjavu i lom pivnice. Frku je umirila murija koja je sa pendrecima uletela na nečiji poziv. Posle tog događaja, prestao sam ići u pivnicu a nedugo posle su je zatvorli i srušili. Kolar se obesio par godina kasnije a Mirko  i dalje važi kao jedan od najvećih intelektualaca u Subotici. Ponekad ga sretnem u gradu i najčešće vodi žustre dijaloge, sam sa sobom.