Još malo gužvanja

Nakon svih događaja koji su se desili u poslednje vreme. Srećan sam što sam živeo, makar u senci, mnogih besmrtnika. Srećan sam što sam živeo u vreme, dobrih vremena. Srećan sam što sam živeo bez mržnje, podlosti i laži. Nismo se učili tome. Nije mi drago u šta se pretvorio ovaj svet, ovi ljudi. Individualno sam prošao sve i svašta. Bilo je udaraca sa svih strana ali nikada nisam nikoga krivio, samo sebe. Zagrabio sam iz porcije iz koje nisam trebao. To je moje shvatanje života. Procene mi baš i nisu išle na ruku ali sam u nekom smislu, imao sreće. Nekome će izgledati ovo kao ispovest, samopsihoanaliza ali je prava istina da mi je trenutno, kafa vrela pa nije za pit' a usnu šupljinu sam o'ladio kompotom od bresaka. Toplo-'ladno za zube i nije baš.
Maženje, milovanje i ljubljenje krzna mačke je lekovito za psihu! Idem da se lečim tim medikamentima dok spava blaženim snom, posle celonoćnog jurcanja po sobi. Da, Mimi noću šizi i skače na sve strane, šuška, šuškavim kesama(gde ih samo pronalazi?), Tenis lopticom, krpenim mišem, vunom, koju će razvući po celom stanu, krckaće granule iz njene ćase i tako... skroz je posvećena noćnim aktivnostima. Prepodne kunhja i spava, kada Džasti dođe, malko se aktivira bešumnom jurnjavom.
Eto, to je to za početak dana.

Nekako sam zapostavio ovu temu ne uštrb teme "Amarkord", mada se u suštini sve prepliće. Svako "novo danas" se prepliće sa "novim starim" u vidu sećanja. Na youtube ide neka emisija sa mešanjem slobe, Đinđića, vučića i sve sam spremniji da potražim neku Džezijanu da oplemenim ovaj usrani utorak dok spoljnje sivilo ne prođe. Čak sam u mislima da smutim Ness ili Green tea pa sam u još većoj nedoumici, Green tea sa ukusom maline ili klot. Bojim se da bi to završilo sa kamilicom, čajem od višnjinih peteljki ili sa čajem od melise sa anisom.Tu bi, or not tu bi. Pitanje za danskog kralja je bilo od sudbonosnog značaj pa se lomim mišlju da sve sastojke smutim i po Gordijevom principu, razrešim ovu svojeumnu brljotinu. vraio sam se na RASMC gde razgovara sa Porfirijem i dotakao se droge pa mi je Voolin pao na pamet i njegova izjava da su štetniji dileri nego izrada droge. Da li je ta individua normalna? Ma, jebeš politiku, ima biitnijih stvari koje se moraju razrešiti utorkom. Od svih Jazz bendova, odvrnuo sam Vivaldija i 4 godišnja doba. Setih se da sam video u Janji zvučnike od 80W po veoma povoljnoj ceni. Meni sound i cena odgovara ali se plašim Džasijeve reakcije na sound. Ionako mi stalno prigovara da stišam muziku. Lično mi smeta samo jutarnji program i taj sound.TV-u, nije potreban zvuk ako znaš da čitaš sa usana a i ne moraš znati. Na sve strane trube da smo vakcinisali celu ExYU. U petak se ide za SU i zato mi ne treba ton na TV-u. Mikro SD u autu je baždaren na 16Gb a tek sam ga iskoristio do pola Mp3 muzike. Trenutno je na Joe Bonamasa "Just got paid " i to u prvoj verziji koncertnog snimka a poseduje 2. Sutra vozim Mimi na selo. Ima da pravi cirkus kod keve. Ma, svi je maze, keva, tetka a verujem da će obići i komšiluk. Mora cura da se pokaže u prirodnoj lepoti, mada u poslednje vreme, dođe joj neki vrag pa mjauče. OK, to joj je posao. Trenutno spava ispod moje jakne i boli je uvo za sve. Noćas je pravila inventar sa venecijanerima pa sam proveo pola jutra, peglajući ih.
Dole utorak i sivi oblačan dan!

Poslužilo nas je vreme za uskršnje praznike. Sarađivao je i put kojim smo išli, čak u oba pravca a onda je počeo sneg. 6. aplril 2021. 16:30, Fortuna, robna kuća po izlasku su nas dočekale krupne pahulje. Jutro sam zatelao sa snežnim prekrivačem koji je zatrpao auto. Išao sam do Lopare po Mimi i snimio par fotki iz auta. Ne mogu ništa smisliti za danas a ništa se nije ni desilo. Jučerašnji kišni dan bih mogao da opišem u stilu Dostojevkog ili Tolstoja a l' koga boli Qr za ruske klasike. Klasici su a to znaju i vrapci na grani a ono što vrapci znaju, nije vredno pomena... klasika! Da je Andrić opisao 3 nijanse bureka, bila bi najčitanija knjiga na svetu, ovako ju je zas'o sa opisima nabijanja na kolac. Koga zanima nabijanje na kolac, Hanibala Lektora? Mostovi okruga Medison, umesto na Žepi, tamo je neki sex u najavi, prikriven fotoaparatom i predstavljanja majčine požude za strancem, rođenoj deci. Brrrr, naježio sam se k'o kivi.Naježenost je prirodna osobina kivija i o tome nama rasprave, osim u aristokratskim klubovima uz Kohibu i Henesi konjak. Kada smo već kod klubova, izdvojio bih "Klub 27" koji uopšte nije bitan za današnji dan. Ustvari, možda je i bitan jer sam ga danas posetio, nakon više meseci zaobilaženja. Svugde pođi ali kući dođi. Kuća da, sebe ne. "Momo, zašto plačeš" i "Pseudo" su svojevrsano, psihoterapijsko lečenje, pisanjem svega i svačega što ti se mota po glavi a mota mi se svašta. E, to 'e to!      Sreda=Popiš'o te meda! Najzad jedan od sunčanijih dana i stara zajebancija dok sam živeo u Staroj Pazovi. Kuća u centru grada, pored crkve. Pored radionice kazandžije Vranića je bila labava ograda pa smo kao klinci, često preskakali u portu i tamo se igrali. Drugi deo dvorišta se graničio sa otpadom "Duvan" firme. Među pokislim novinama i časopisima našao se i pokoji suv primerak. Burlali smo po tom smeću i pronalazili razne stripove. Našlo se i par časopisa sexualnog sadržaja i to su biila prva iskustva. Uveče smo se u parku igrali "šnjure", kombinacija žmurke sa vijanjem. I dan danas održavam kontakte sa poodraslom decom. Miroslav je umro, Dejan(parizer) je sada 2 parizera, Ljilja se nije promenila, osim dvoje dece i par borica oko očiju. Još se sećam i par reči slovačkog. Pre nekih, desetak i više godina sam se nekako, zagrejao za jednu osobu. Znao sam da od te vrste zagrejanosti ne može ništa da ispadne. Bila je udata a ja "svež" momak, posle razvoda. Nije neka dobitna kombinacija ali neka vrsta prijateljstva, obostrano raame za plakanje, dok traje. Neke noći sam provodio slušajući muziku a Ry Cooder se izdvajao po sentimentalnosti, žal za prošlošću. Brkam "Amarkord" i "John Doe" temu i baš mi je svejedno gde ću da firkam. I jedna i druga tema je neka vrsta samopsihoanalize, mada je više istresanje, pijanog gosta konobaru. Radio sam kao šanker i naslušao sam se životnih priča pa ih ponekad ubacujem u svoje žvrljotine. Konobar je jedna vrsta psihologa kome možeš jebati sve pospisku a on da ti naplati to što si popio po istaknutom cenovniku, sve ostalo je gratis a on živi od bakšiša koji mu se udelio. Dužan je da trpi sva tvoja sranja koja te tište a ti mu naplatiš samo tu jebenu produženu a još ga i častiš sa čašom kisele jer ti dođe, nekako žao. To je prednost psihologa. Psiholog ti naplati ležanje na kauču po stotrostukoj brednosti produćene a naplati ti i tu kiselu, koju si mu istočio iz flaše od litar i po. Uglavnom, sudbine i govna su potpuno ista i jednako smrde a konobar se takođe pridržava nekog kodeksa o "poverljivosti" između pacijenta i slušača. Neretko se dešava da psiholog radi i za nekog dilera kao i konobar. Psiholog, konobar su identične delatnosti i zato oprez sa buđelarom, neretko je konobar skuplji od psihologa a što se tiče konobara, ako si suprotnog pola, garant ćeš da budeš i jeban\a. O čemu razmišljam? Ni o čemu! Ustvari, rzmišljam o tome, kako trebam kod kardiologa, transfuziologa, anesteziologa i najzad, bez loga, lekaru opšte medicine. Možda je i ona neki log ali osim enologa, ništa drugo me ne zanima. Sipni još jednu pa da se putuje. Crne misli su me ophrvale a to ne valja za moj prorodni optimizam. Možda će "tuborg" iz posebne gajbice da me oraspoloži jer zeleni čaj, nema efekta. Mimi je divljakuša i samo bi nešto da ulovi što skače. Trenutne misli ne ukazuju na nedostatak optimizma. Strah od nepoznatog? Ne! Treba posložiti sve stvari na svoje mesto pre nego nastupi "debela pevačica". Podvići crtu na završni račun a to još nisam uradio. Možda nikada neću ni uraditi a to je osnova optimizma. Prvi radni dan nakon godišnjeg odmora. Probudio sam se oko 4 sata a zaspao sam "masno" posle ponoći. Prve nedelje godišnjeg sam proveo u krečenju dvorca, druge otišao kod dece i familije. Ostatak vremena sam smišljao, kakvu "špeciju" da ubacim u posude ya kuvanje. Zaista je premnogo, više od mesec dana godišnjeg odmora. Džasti i ja i ove godine nismo mogli da uskladimo raspuste pa je svako svoj raspust odrobijao gde mu je nalagala sila prirode. Svako od nas ima potpunu slobodu kretanja ali to nije to. Volimo da se krećemo zajedno, barem je to moje mišljenje ( za drugo, pitajte drugu polovinu). 4 dana sam zaredom radio i nisam bio kod kuće. Leopold mi se neviđeno obradovao.Popeo se na kuhinjsli sto, mjaukao i kako sam se sagnuo, gurao je glavu ka mom licu i počeo da se umiljava. Petnaestak minuta sam mu udovoljavao potrebama. Mnogo dobar osećaj.