Ritam gužvanja

 Još davnih sedamdesetih sam zavrisio građevinsku školu  i između ostalog srtuku, molerofarbar i polagač tapeta. U toj struci sam radio, nepunih mesec  i po dana a po potrebi, popunjavao prihod, raznim krečenjima i farbanjima. Čak sam i svog Emzejca, ofarb’o u limun žuto i sakrio onu tamnozelenoplavu. Ubrzo sam upisao mašinsku školu, gde su mi priznali položene predmete iz građevinske, te sam samo polag’o, stručne predmete. Bolje sam se snaš’o u mašinskoj struci . Više mi je ležalo mašinstvo. No, krečeraj i ostalo, nisam zaboravio. Dođu tako, neki dani kada mi zapadne moleraj. Sećam se da zbog muzičkih želja nisam voleo taj zanat.  Je l’ može malo tamnija  il’ samo oko ormana, malko popraviti belom,  tu, gde je fleka, ovo sam sam/a radio/la (vidi se). Dođeš u rodbinu il’ prijatelje a onda  s’vatiš u šta si se uvalio. Izmeriš,  tol’ko i tol’ko kvadrata, odbiješ prozore i vrata, dobiješ potrebnu količinu materjala. Kol’ko materijal, tol’ko ruke. Dodaš muzičku želju i to je to. Kada počneš…

- Kada će biti gotovo, je l’ mora tako?-
- Mora, sve otpada stara farba!.-
- Vidim, je l’ baš sve?-
- Do zdravog, inače neće bit’ dobro-
Sledeći dan…
- Još nije gotovo?-
- Posle svakog sloja, treba da se osuši!-
- Ovde je suvo!-
Kreneš na to što je “suvo” pa počne da se ljušti.
- Nije se osušilo.-
- Meni je izgledalo suvo.-
- ‘oće to tako da izgleda.-
- Joooj pa ovo neće nikada biti gotovo!-
- Rek’o sam da treba par dana.-
- Joooj, nikada neće biti gotovo!-
Pokušavaš da što više uradiš al’ farba nešto neće da se suši,  kako gazda ‘oće pa ti treba još jedan-dva dana. Sutradan imaš osećaj da ti  sve po spisku jebe a jebeš samog sebe što si se upuštao u to. Znaš kako treba al’ se gazdi žuri da bude gotovo. Skrljaš taj dan kol’ko-tol’ko da bude đene-đene OK al’ nije gotovo.
- Koliko?-
- Nije još gotovo!-
- -Gotovo je! Koliko?-
Češeš se po glavi pa lupiš neku malu cenu, polovinu materijala .
- To nije dosta, malo si zaračun’o!-
- Onda duplo!-
Vidiš da se gazda zajeb’o al’ je sada on u neobranom grožđu. Lupaš se po čelu i pokupiš k’o poslednje govno, sebi se zaklinješ: “Samo svoje pa kol’ko god da traje”.

‘oće to tako…
 

Pre godinu dana je pronađen lek protiv raka. Jednostavno, prolazi za desetak dana. Traba samo par cvetova od biljke koja raste nadomak Eldorada i da je osvešta vrač iz plemena Zulu. Potopi se u 70% alkohola i konzumira ujutro na prazan stomak.
Pre par meseci su naučnici ustanovili da soda bikarbona, ubija ćelije raka i to za svega, par dana.
Danas čitam da se rak leči dobrim raspoloženjem za tri dana.
Za koji dan će lupanje po ramenu dobrog prijatelja, odneti rak za pola sata.
Jebem ti novinare i marketing, pocrkali od kuge, momentalno.

Eugen Grafvajer ::

Kratka priča inspirisana USA filmovima.

Po ovoj jebenoj vrućini, reših da se raZ’ladim u jebenom Bafalu uz jebeno pivo. Prvo sam iz jebenog nesnosnog stana, izašao u jebeno vreo nesnosan hodnik i pokušao pozvatti jebeni lift. Jebeni lift se ne može pozvati sa jebenog četvrtog sprata na jebeni peti sprat pa sam morao ga siđem jebenim stepenicama na jebeni četvrti sprat...   i tako o jebenim vrućinama, jebenim liftovima, jebenoj želji za jebenim pivom  u duhu sa jebenim USA filmovima...
Fuck it, fuck, fuck it...

Ausuncetijebem!
Odavno s nisam latio pisanja. Bafalo je zatvoren a ja se preselo blizu Nobelovca. Letos sam bio tamo na točeni Tuborg. Malo dalje, prema pekari, postoji još jedan bircuz ali ne znam kako se zove a nije ni bitno. Bitnoća postojanja je što toče Nektar od pola litre. Jedared sam bio, letos a privukla me osoba koja je farbala stolove i klupe u extrakratkim hlačama a bila je ženskog pola. nakon pola litre i bavarske kifle iz pekare, prestao sam se zanimati za hlačice i pažnju mi je privukla raskrsnica, gde su se dvojca počela raspravljati o pravu prvenstva. Sudija je bila dobronamerna bakica koja je pokušavala smiriti napetost, izlaganjem svog mišljenja. Tu se jedan od učesnika raspizdio, oterao babu u trilepe pičke materine jer nije imala položeni vozački ispit. Farbarljka je pokušala nekim gestom privući moju pažnju ali mi je telefon zazvonio. Odgovorio sam na pogrešan poziv sa:"metnem ti ga malo" , ispio ostatak piva i vratio se u stan. Zaista, dugo nisam pisao a i ništa posebno se nije desilo, osim ovog COVID19 i par mrtvih.   

Na FB profilu mi izašla ova fotka od pre par godina. Proslava 29. novembar u sali doma JNA.
Dan pre toga mi je drugar javio da nas je prijavio za učešće u proslavi. Taj dan sam radio i posle posla i ručka, leg'o da odremam. Odvalio do 18:00 a u 19:00 smo trebali da se pojavimo na bini. Nabrzaka sam se sredio i biciklom odpeglao do centra. Gaće od gitare nisam našao pa sam instrument nosio u ruci, izbegavajući prolaznike i bicikliste koji su vozili u susret. Stigao sam oko 18:50, našao ostatak ekipe i posle dogovora šta ćemo tamburati, popeli se na binu. Kratko doštimavanje i ud'ri. Par pesmica iz folklora Severne Bačke. Sala puna k'o brod je uz aplauze, vištala JOOOŠ aal' je po prethodnom dogovoru bilo, samo par stvari. Poklonili smo se publici i otišli u kafanicu doma JNA. Preprič'o sam im deo sna, gde sam veziv'o nekog kera za drvo a sa razglasa je neko galamio "Uredite svoje bašČe" Kakav bi to bio logičan i objašnjiv san? Nismo iZcugali ni pivo, kda je neka gomila ljudi, prišla za naš astal. "Zdra'o momci, je l' mož' štogod? Dobri ste bili, svaka čast!" Posle dogovora sa konobarom i nekim od nadležnih, dobili smo odobrenje da možemo zabaviti raju. Već posle prve pesme je krenilo čašćenje a posle druge. stotke u rezonantnu kutiju. Nakon izvesnog vremena, gitara mi je dobila zvuk kao da je napunjena ćebetom. Svirali smo, dernjali sve dok konobar nije rek'o: "Izvin'te, mor'o bi' da napravim fajront."Nji' dvadesetak i mi, smo izašli i lagano, svako na svoju stranu. Došao sam do mesta gde sam zakatančio sivi bicikl, fabrike bicikala Partizan al' sam ustanovio da je pobegao u nepoznatom pravcu. Onako, blago ožderan sam taxijem otišao do kuće. Daljnih snova se ne sećam al' sam sledećeg dana, ustanovio da u gitari imam novaca za 3-4, nova bicikla.
Bilo je takvih dana a kasnije je bilo i takvih, kojih ni najgorem neprijatelju ne bi poželio u memoriji.