Kršteno su me zvali Stevica, familija još uvek , posle mi posvetlila kosa pa sam postao Pipika. U srednjoj sam dobio nadimak Max tek u zrelim godinama su me počeli zvati po imenu i prezimenu. Za neke stvari motaš sazreti kao čovek. jebiga! 
Prvi put sam se naduvao sa drugaricom. Posle sam stajao u ćošku kafića i ćutao. Poslednji put sam motao džointe drugarici, koja je koristila travu posle hemoterapje. Ostao jedan smotak viška pa smo podelili. Kasnije sam naduvan trebao ići na posao. Nikada brže nisam stigao do posla a i noć je proletela... roze.
Posle odmora od par dana, reših da se ponovo javim na ovu adresu. Jebeno je kada nemaš opciju da potpuni izbrišeš profil a sa strane pristižu informacije o dešavanjima. Zaista me lično ne zanima ali Džasti kada zalegne na komp, cereka se a usput pizdi na nebuloze.
Svaki grad, ima svoga Lera, Lero, Lero...
Svaki grad, ima i dežurne idiote. Oni su korisni, inače se varošani ne bi zabavljali ni na čiji račun.
Tako je plakala ona, Isidora. Šesdesetih je bio hit a dežurni idiot, ne mogavši zapamtiti tako dugačko ime, pevao je iz sveg glasa: "Vako je, vako, pljako Emina".
Par godina mi je obećavao neke moje snimke svirki sa Radio Subotice al' prc. Umro je jedan moj drugar,
Cigeru, Ćao!
Ne osvrći se!
Kažu ti kada odlaziš od nekuda.
Džaba, deo tebe ostane na tom mestu, ma kakav bio razlog odlaska.
Možda nije mesto al' sam i dalje neotesan po pisanju na forumu.
Pre dva meseca sam imao veći hiruški zahvat i Džasti mi je prenosila Vaše poruke. Svima se zahvaljujem na podrški.
Pre neki dan sam bio u Subotici. Zaključio sam da što sam stariji, grad je sve manji.
Ćale mi nikada u životu nije čestit'o rođendan al' zato mi imendan, nikada nije zaboravio, čak ni kada smo bili udaljeni po par hiljada kilometara. Poslednji put mi telefon zazvonio na splavu, savski kej bb, pored Gusara... zaista je bilo rano, oko pola osam ujutro i probudio me iz dubokog sna. Čestitao mi je imendan i pitao me je za zdravlje. OK sam k'o i obično, Ti? To je bilo sve i svaki suvišan razgovor ne bio prirodan. Nikada se niko nikome nije jadao, poveravao, postavljao suvišna pitanja. Juče sam mu bio na grobu i nisam ništa mogao da ga pitam, ni u mislima, jebiga.
| Prosula mi se palenta. Sećam se da je mama mrzila "žganjce". Detinjstvo je provela u internatu u Zagrebu. Često je pričala o tim danima i žganjcima pa sam nesvesno zamrzio žganjce i taj grad. Kasnije sam se i lično uverio u to ali je to druga priča.
Zima je, uskoro će mamin rođendan, danas je dan sećanja na mamu.
Završio pijačni pazar i s noge na nogu, razgledam robu sa trotoara. Majice čarape, papuče... Pitam jednu ženu za cenu bokserica. Kaže dve marke.U redu i nastavlljam dalje a žena za mnom, imamo ovakve, pa ovakve... Hvala, ne treba. Imamo takve bermude, kao što su na Vama. Imam ih i ja i ubrzam korak. 
Zaboravio sam imena i predmete koje sam učio pa se slabo sećam profana al' je događaj urezan. Istorija il' marksizam, jedno od ta dva predmeta a profa kaže:
- ... i onda je u krilu svete majke crkve došlo do rascepa... nemoj se smejati, konju jedan, šta je smešno? -
Cure su pocrvenele a testosteron se orio od smeha, osim Rajka, on je pao na godinu. Rajko se ubrzo oženio sa nekom sa sela i napravio šestoro dece.
Jedan drugar sa fejsa je pomenuo svoje vino u jednom komentaru. Nakalemili se još jedan drugar i ja i javno evociramo uspomene na njegovo vino.
Pajo, nisi dobro anšlagov'o bure, vino ti se oseća na cefru.
Posle dobrih par litara, koje smo popili to veče, valjalo je ići do mene par kilometara peške. Usput smo pijani komentarisalii Pajino vino koje se osećalo na cefru jer nije dobro anšlagov'o bure. Bunjevačke reči anšlag i cefra su bile merilo za kvalitet vina.
Pajino vino je par meseci posle događaja bilo jedna od glavnih tema razgovora u društvu.
Danas se Pajo javio na fejsbuku i pohvalio svoje vino a zajebancija od pre tridesetak godina se nastavila.
Pitao sam u komšiluku kako se zove priča sa naravoučenijem gde su glavni junaci biljke. Nisu znali pa sam priču nazvao Masna.
Bilo jedno drvo jabuke koje je procvetalo. Na proleće, insekti su bludnčili sa ostalim cvetovima ali se jedan cvetak na neki način sačuvao od razvrata sa pohotnim pčelama i nakon par nedelja, rezultat je bio vidljiv.
Naravoučenije:
'čele privlači miris ne lepota.
Radnja se dešava u ruralnom kraju između dva brda. Umrla je baba Jevrosima i baba Živki je zapalo da je okupa i sredi za sahranu. Jevrosima je bila sa onog drugog brda koje je delio potok bez mosta. Narod s obe strane brda je naslagao neke trupce da bi lakše i bez kvašenja prelazili dotični potok ali nikada nisu to uradili po PeeSu i nikada ga nisu Bog zna kako učvrstili. Jevrosimina poslednja želja je bila da je sahrane u rodnom selu, pod starim hrastom, koji je tog leta punio oko 300 godina. Procesiji je valjalo po letnjem suncu, tabanati brat bratu sedam do osam kilometara a i valjalo je potok preći. Okupilo se nekoliko ljudi da isprati baba Jevrosimu a baba Živka kao nalbliži rod i osoba koja je baba Jevrosimu lepo pripremila za ukop, bila među prvima. Komandovala je nosačima sanduka i krepila ih rakijom. Stigoše do potoka i rasklimanim balvanima. Nekoga od nosača je udarilo sunce a predpostavljam i rakija i džaba je baba Živka upozoravala ekipu nosača sanduka: „lagano, polakše...“ jedan od nosača se pokliznuo i sanduk je pao delom u potoka delim na zemlju a baba Živka razočarano i u besu reče: “Sad je morete jebat’. „
Majevice, da te nema, valjalo bi te izmislit’
| Znači! Bilo jednom par sajtova i foruma gde su se pronalazile srodne duše. Nije bilo obavezno postaviti pravu fotografiju sudionika u raspravama pa je svako mogao da se prikaže kako mu se ćefne. Između ostalog, jedna... jedna... jedna persona se predstavljala ko žensko i kačila slike zgodnih pičaka i ko je bio malo zainteresovan ili koga je ona simpatisala, dobijao je fotke sa google-a. Raspredala se konverzacija i kada bi dotični zapucao kod nje, obavezno bi dobio objašnjenje da je trenutno odsutna. Odsustva su bila pretežno u drugim državama ili kontinentima. Jednom je neki tip bio uporniji pa se na izgovor da se persona nalazi u Italiji u Rimu, zapucao u Italiju i Rim u nadi da će je pronaći. Međutim, persona je naglo promenila lokaciju na Aziju i Peking a tip, nrže bolje u Peking. Kada je persona saznala, odletela je za Australiju i Melburn sa opravdanjem neodložnih poslova. Neodložni poslovi i mnogobrojna rodbina su rasuti po celom svetu a bogami i galaksiji. Pretpostavljam da je Tesla izmislio i prostorno-vremenski portal koji dotična poseduje i ljubomorno ga čuva isključivo za sebe.
Mojoj drugarici Kijari bi se silno dopala ova zavrzlama od priče.
|
|
Gledam Nesalomivi na FOX Tv i setim se kako su se nekada slušale radio drame. K'o klinac sam išao kod Donatovih po vino za starce a u to vreme je počinjao Szabó család. Napeta radio drama. Kod Čupićevih se vazda vrtilo Veselo veče a kod Zokija Mézga Géza. Eto, toliko o radio dramama.
Nedugo, posle prve operacije sam se zaposlo. Svaki dan (i subota i nedelja) po 12 sati. Na momente sam bio van prostora i vremena. Dočepam se kuće posle dnevne smene i krevet. U toku noći mi se pripiškilo, ustanem i krenem ali sam u svojoj glavi zamislio da malo nužnjenje trebam obaviti kod trafo stanice, 50-ak km odatle. Peške siđem 5 spratova i ugledam reklamu „Milan“ preko puta zgrade. Tek tada sam shvatio zajeb. Srećom, lift je radio pa sam sam se bez većih oštećenja dokopao toaleta.
Drugar je radio u video klubu. Obzirom da sam voleo s njim prodiskutovati o novim filmskim ostvarenjima ili da nabavi nešto novo iz skandinavske kinematografije, neretko sam u “Casablanka” video klub, poneo par piva da diskusija lekše klizi. Jednom prilikom, uđe neki klinac I zadihano sa vrata kaže:
- Imate li Gunise?-
Ortak iz vedra neba mu odbrusi:
- Guni se ti bre! –
Danima smo se smejali Gunisima.
Stočno sam podrignuo, otvorio novu kutiju cigara i zauzeo poziciju za novu seriju.
Kako je lepo biti Car.
Probudio sam se jutros, oko 05:00. Zapalio cigar i blejim kroz prozor. Kamion za odvoženje smeća, pekarski kamioneti, kombi dostavljača i i po koji prolaznik što ima normalno radno vreme, 06:00-14:00. Žene koje pod obavezno imaju torbe u koje može stati slikarsko platno, zajedno sa štafelajem i kutija sa XXL pizzu. Vundaraju i neke kese. Nikada mi neće biti jasan sadržaj tih kesa a ni razlog za nošenje istih. Svaka, ama baš svaka, nosi kesu. Nose ih na posao i vraćaju ih sa posla. Ne, nije mi jasno!
Ne znam zašto se zove Alpska ili Tirolska, po mom mišljenju ta salama, nema veze sa planinama. Ima veze sa restoranima na željezničkim stanicama. Rek’o sam vam dda volim putovanja vozom pa samim tim i željezničke restorane. Rubinov vinjak i kafa iz lonca su obavezni dekor na stolu pa samim tim i čekanje prođe uz zabavu prisluškivanjem prisutnih. Priče iz života, događaji sa raznih putovanja, kašnjenja, razlike u vrsti prevoza…
Odnekud zamiriše svež ‘leb. Milka ili Dragojla u borosanama pripremaju sendviče. Margarin na lebac, dve šnite alpske, dva kružića tvrdo kuvanih jaja, par režnjeva jiselih krastavčića I narendan sir o’zgo’. Ti sendviči imaju poseban šmek, pogotovo ujutro. Zaista, voleo sam te sendviče.
| Setih se dede!
Jesenji topao i sunčan dan. U kući je bilo vagonskih dasaka. Suve, vagonske daske su se lako cepale. Iscepka par komada, pristojne dužine i lepo ih obradi, prvo nožem a kasnije šmirglom. Tri komada su bila dovoljna za zmaja. Na sredini sva tri komada letvi uveže kanapom i napravi „pahulju“ * . Krajeve letava obuhvati kanapom a preko toga postavi plavi pak papir. Ivice zmaja su se lepile mešavinom brašna i vode a za rep se koristile iscepkane novine, vezane zakođe za onaj kudeljin kanap, zvan špaga. Šetnja do hipodroma i na sredini sam trčao i vukao kanap a deda je pridržavao zmaja dok ne uhvati vetar i ne poleti.
Eto!
| Pre neki dan, saznam da mi je umro drugar iz detinjstva. Doctor nije izgurao do obećanog kraja. Kroz glavu mi je proletelo sećanje na Palić, Sandopaja koji je uvek hteo da nas pljune ali mu je municija završila na sopstvenoj majici ili na bradi, Kukca kako je zaspao sa zalogajem u ustima kada se cela ekipa najela, probudio se i nastavio da žvaće onaj zalogaj. Probudio sam se blago ožderan sat vremena pred ispit i igrao "Burago" autićima, dok Doc nije skuvao kafu i isterao me iz vikendice. Leptejeb'o, vreme prolazi a nas je sve manje.
Lepota je u oku posmatrača
Danas sam bio đak pjeHak jerBo je francuko vozilo bilo na servisu. Do centra ima za moj pojam, ohoho da se tabana. Nakon brijanja i tuširanja, odvažim se za pohod. Zvezda upekla a nigde ’lada. Semberija k’o tepsija. Krčkajući se, zagledam radnje. Stomatolog, friizeri M/Ž, kozmetički saloni, advokat, butik ženski CM, DM, kozmetički salon, DM, CM, kozmetički salon, CM, frizer ženski DM, kozmetički salon, frizer ženski, kozmetički salon, DM, ženski butik, kozmetički salon, frizer ženski, CM, DM i tako u beskraj. Pitam se da l’ postoji, prirodno agregatno stanje žena?
| Pre neki dan, tačnije, krajem jula, leta Gospodnjeg;
Na svim portalima je objavljena vest o kometi Neowise koja će sledeći put proći pored zemlje za nekih cca6000 i kusur godina. S' obzirom da sam onomad video Halejevu kometu, savest mi nije dozvolila da propustim ovu. Potomci, najčešće od starijih čuju priče iz rata ili neke slične dogodovštine a moji će pričati o tome kako im je predak blenuo u Milky way. Deda, pradeda, pričali su o pešačenju preko Balkana, vašima, kiši, snegu, obojcima, probušenim cokulama, haubicama... tjah, hiljade i hiljade istih priča... i moj, i moj, i moj!
Dnevnik u 19:30 je objavio da će se kometa videti na istočnoj strani u periodu od 22:00-22:30.
Predložim suprugi da osmotrimo to nebesko telo. Pristade bez reči. Oko 21:40, upakujemo se u Renault Clio 1,5CD odemo do sela Vukosavci, odakle je pregled zvezdanog neba 83,22%. Blenemo u sazvežđa a ja u sebi prebiram terminologiju. Opazim velikog međeda, povučem liniju od poslednje dve zvezde sazvežđa, lociram severnjaču, raširim ruke u pravcu sever-jug a pogled uputim na istok. Dežimo u mraku a mesec ič pomaže. manja se igra sa mobilnim i dodatno osvetljava tminu. Piljimo u nebo u fazonu: "sa' će, smo što nije. " (sledi deo dijaloga sa Fb.)
- eno je! -
-nije, to je Sirijus-
-ima rep! -
-nema, posle dužeg gledanja, svakoj izraste rep, to im je osobina-
-a ono? -
-to je Alfa kentaura a pored je crveni patuljak, tik do plavog-
-a ono? -
-nisam ja Milivoj Jugin-
(dijalozi u noći)
Posle jeste i nije, shvatimo da je 22:30, uveliko prošlo te popakujemo guzice u auto, zvani "aždaja" i vratimo se u okrilje doma.
Možda nam je kometa promakla, možda se zaista video rep a možda... sve se završilo sa mnogo "možda" ali smo prisustvovali jednom fenomenu.
Pre par minuta, doručak u kuhinji. Jedna kabasta (90+kg) , doručkuje i jede sve iz tanjira. Do nje sedi jedna druga pripravnica od 38kg (suva procena) i zaobilazi kobasicu.
Pita je kabasta: - što ne jedeš kobasicu? -
suva: - Vidi me, kolika sam! -
|
|
|
|
Нема коментара:
Постави коментар