Žaba

Da li je tabu ako karaš žabu? (part I)

07.09.2009.


... piskaram po ovijeH prostorima već par godina... sajtovi za upoznavanje, muvanje, forumi ovi, forumi oni... bivaš primećen na ovaj ili onaj način... uglavnom, 99% cura te počne kontaktirati... one koje imaju svoje slike na avatarima su mi OK al' one koje lepe slike manekenki, glumica, valkira, anđela i sličnih lepotica su mi pod lupom i niš' im ne verujem... zbog čega se kriju?... kao, fizički izgled nije bitan, bitno je duhovno bogatstvo... jeste, ne kažem da nije ali je i fizički izgled takođe bitan... alo.... može bit' pametna kol'ko 'oće al' ako ne zadovoljava moje osnovne kriterijume o fizičkom izgledu, džaba nauka...
... startuje me onomad jedna cura... avatar: neka cica sa velikim dudama gleda u nebo gde se komešaju planete raznih boja...čuj cura... u profilu piše :36 godina, plava dugačka kosa, smeđe oči, lepo građena ... OK, moja interesna grupa... doduše, smeđe oči na plavu kosu, su mi govorili o farbanju al' ajd... niko nije savršen... krenemo ti mi sa ćaskanjem... reč o ovom, reč o onom... prvo veče, drugo veče, prođe nedelja, prođe dve... curi neka normalna priča... zagrejem ti se ja za nepoznatog sagovornika... čuli se preko skajpa... lep i prijatan glas... u toku priče saznajem da nije 36 godina, nego 40... OK, progutam ja to ... izgovor: nije ažurirala podatke u profilu na sajtu... bacim oko na sajt i vidim da je registrovana tek godinu i po dana... i to progutam... deder mi neku sliku... nema... nema fotoaparat i kao nije fotogenična... ajde i to progutam... izgled?... 170 visoka i 60 kg... razmišljam i upoređujem sa nekim mojim bivšim curama...jebiga, ne mogu da zamislim... ajde se nađemo... ajde... gde i kada... tamo u toliko i toliko sati... kaže ona meni : ''al' znaš, nemoj se iznenaditi''... OK, malo me je štrecnulo al' ajd... stignem ja na dogovoreno mesto, 5 minuta ranije... sms... malo ću da kasnim... OK... ja sam već stigao i čekam te... šetkam se kao lav u kavezu... nazad dolazi sa 15 minuta zakašnjenja... akademski, nema šta... Isuse... gde je Felini, gde je skrivena kamera?... izgledala je kao da je Romelov afički korpus prešao preko nje... izgledala je kao da ima 65 godina... plava kosa je bila izgorena hidrogenom... imala je sigurno 70kg... jedino nije slagala za visinu al' nisam poneo metar... ma, i tu me je garant zajebala...sigurno je imala 168 cm visine... jebote, ovo samo meni može da se desi... rukujemo se... ruka mlitava, hladna, vlažna... bljak... otišli smo na kafu i usput joj govorim kako me je pozvao najbolji drugar da mu pomognem oko selidbe nekog kauča i da nemam mnogo vremena... imam tek toliko da popijemo kafu... seli smo u kafić, izgutao sam onu kafu i gledajući sat na mobilnom , kulturno izvinio i rekao da moram ići... skapirala je...
- nećemo se više videti?-
...pitala me je...
- ne verujem-

Da li je tabu ako karaš žabu? (part II)

. .. dan svetog Valentina… ‘nomad je Alfonso Capone na ovaj dan, 1929. pobio gomilu suparnika… od rane zore radim za machinom za štancovanje i razmišljam o posipanju hodnika, cvetovima od mimoze… ybg, nekako mi ne ide uz moju ličnost, mada, i ide… ljubav je čudo… stižem kući a usput mi stiže poruka od Vron… da večeraske odemo do “Terce”… OK, velim mu ja a usput razmišljam o Alfonso Caponeu… where is my “Thommy gun” ?... auuu, pa Alfonso nije džaba ovaj dan izabrao za čuveni masakr… na ovaj dan, zaljubljeni i oni malo manje zaljubljeni, izlaze na večere, piće, da provedu veče zajedno, negde uz sveće i laganu muziku… sve u svemu opuštena atmosfra i smanjen osećaj za opasnost… jebote, gde su mi nestala ta čula i kada nije Valentine’s day?... kaže mi Vronsky…, dolazim po tebe (Vas) oko 23 u sportski centar… ae, reko’ ja… 23:05... sonar…
- ‘ajde, mani se kompa i dolazi… stigli smo-
… stižem do parkinga…flaster mi je preko obraza k’o Greckom posle tekme sa Minesotom…odbor za doček… Vronsky… i lepša polovina… čuj polovina?... ima je lepote, barem, 7/8 (suva procena)… ljub-ljub… kako si, šta ti je to na licu?... OK sam, dečko je stavio žilet na kitu… a onda čuveni pogled preko ramena…
- gde je Desa?-
- evo je, samo što nije-
… upoznavanje… cmok, cmok… kurtoazna razmena rečenica i bla-bla… “Terca” ne radi… idemo do zemunskog keja i tražimo intimno mesto za druženje u četvoro… nakon kilometar i po’ najzad nalazimo kafanu sa slobodnim mestima… u ćošku, neki tamburaši, praše “Cajku”… eee, jebo Valentina i Trivuna … smeštamo se… 2 kuvana vina, kisela i vinjak…
… ide piće… Desa polako bledi da bi na kraju prve cigarete totalno nestala… pita 7/8:
- gde je Desa?
- Eeee, vratila se staroj profesiji… odletela je i sada snima spotove po celom svetu … vratiće se za jedno… 156 godina…
… na to će Vronsky… okrenuvši se7/8…
- 20€ -
… kaže mi 7/8:
- ne mogu da verujem da sam se navukla na priču-
- nisi jedina… mnogi sa IQ-om, većim od 130 i kusur su se navukli… ne možeš zamisliti šta ljudi sve mogu da pojedu pred spavanje… hleba i igara… daj im latinoameričku seriju i uživaće do besvesti, zaboravljajući svoju muku-
- pa… ja sam zaista mislila…-
- e, opusti se… ja samo volim da pišem… ne vole svi da čitaju moje brljotine al’ pojedince drknem u živac… svesno il’ ne svesno-
… Vronsky… se samozadovoljno cerekao zamišljajući onih 20€… ostatak večeri smo se zezali i ćaskali o ružama, mimozama, rozeom… ybg, ljubav je čudo…
…da… još uvek volim onu malu koja je nostalgična za postojbinom mimoza… neka, proći će me jednog dana a ako me i ne prođe, nije šteta… neki čak ni to nemaju…

Da li je tabu ako karaš žabu? (part III)

... stiglo mi je par mailova od poznanika i prijatelja, što muških, što ženskih u vezi dese-stujardese i žapca koji je pao u nesvest... drugar... da li je Desa neka A. ... i sličnih... jedan me je posebno iznenadio i generalno mi ulepšao dan...
„danas sam na poslu od 9 – 14 časova pregledala ženske profile i nisam našla ni jedan ženski nick sa avatarom žabe koja je pala u nesvest... foliraš se i lažeš... ajde, reci mi, ko je dotična dama? „
... ju!... zlo i naopako... pu-pu... daleko mu lepa kuća... da otkrijem identitet dame?... dama?... hm... kako to lepo zvuči a tek što joj pristaje...LM... Desa-dama i jeste u pravom smislu reči...
... krenuli smo sa laganom pričom, već kako to i biva... ko si, šta radiš i bla-bla... osvojili smo jedno drugo, kada smo zagrebali po omiljenim piscima... nešto me pitala za Bukovskog... kao, koristiš taj nick, ovo, ono, on ti je omiljeni pisac?... odgovorio sam joj da su mi draži Kosinski, Selbi, Zupan, Ažar... oduševila se... i ona voli te pisce... ma nemoguće, i tako to... filmovi, muzika, pozorište... ma, match 100%... horoskopska kompatibilnost... strelac –vodolija... dobitna kombinacija... kada si rođen, vreme, mesto... attachment... natalna karta, poklapanje planeta, ascedent, Mesec ovde, Saturn onamo... vidi, tvoj Jupiter i moj Uran... uuu yeah... piškimo firnajs... dahćemo na skajpu u mikrofon i kamericu... pijemo kafu, pušimo, večeramo... kažem joj ja:
- jebeš ti ovo... il’ dolazi ’vamo il’ ja odo’ kod tebe-
... vreme, 20:38...
- nisam planirala, večeras da dolazim kod tebe a i kosa mi je mokra-
- OK, dolazim ja kod tebe-
... stigao sam do nje za 36 minuta, sve zajedno sa tuširanjem i brijanjem... usput sam uzeo flajku crnjaka i par jabuka...(ybt, ala su skupe jabuke k’o da i’ gaje Bogtepitagde)... ušao sam... prišao joj za kiss... miris vanile i hladni krajevi mokre kose... mmmm... dohvatili smo se u presoblju...
... zaspala mi je na remenu a i ja sam ubrzo zaspao... My Lady... My dear Lady...


Da li je tabu ako karaš žabu? (part IV)

… žabac je tu pa je tu... « priča o thosusend miles away from home » je prošla kako je prošla... žabac koji je pao u nesvest, vratio se nakon par letova...
- jebem ti sve po spisku, ja sam se napržila na tebe-
- dobro, i šta sad?-
- znaš kakvo mi je radno vreme, znaš mi flight... sada si i ti konsolidovao svoje redove-
- ti Bokca, nije prošlo ni 10ak dana od good bye, my love, good bye-
- rekla sam ti da sam napržena na tebe i tvoje kenjanje... ti jedna sovo žbunjaro-
...odvalio sam se od smeha na sovu žbunjaru...
- 'leba ti, koja ti je sada to sorta?
- to su ti one koje vrebaju plen iz žbunja-
... pri tom je od palca i kažiprsta napravila krugove i prinela ih očima, kao kada se gleda kroz dvogled... provrištao sam... krupne zelenoplave oči su buljile u mene... napravih isto i krenuh prema njoj...
- mRtva s' 'tico-
... uhvatili smo se u klinč... odgurnula me je posle jednog prljavog zahvata sa jezikom u uvetu...
- čekaj... zatvori oči-
... zatvorio sam oči... šuškala je i burlala po torbi...
- ajde-
... držala je nešto ispod bluze... oprezno sam joj prišao i zubima uz pomoć prstiju joj počeo otkopčavati bluzu... a onda se pojavio keramički zeleni žabac... razvukao sam osmeh...
- to je za srećicu i za parice-
- e, baš si me obradovala-
- budalo... čitala sam ona tvoja sranja... otišla je na 156 godina... nja, nja, nja... govno jedno-
... trtljala je kroz nos... bacila se na mene... grčko-rimski, thai bo, kama sutra... ujeeee... namestio sam fotoaparat na samookidanje... slikali smo se sa žapcom...
- 'oćemo li imati jednu malu žabicu?-
- bež' bre... koja žabica... imam već troje na dve različite strane, samo mi još jedno fali... mani se te priče... eventualno da usvojimo neku kineskinju ili tajlanđanku od 18-19 godina-
- manijače... daću ti nešto, tako da ti kineskinje i tajlanđanke neće pasti na pamet-
... sagnula se i počela obrađivati stabljiku od žada... jebote, koji osećaj...
- ovo si naučila u kokpitu?-
... zagrizla ga je... jeknuo sam... ućutao i prepustio se...
... Fly robin, fly...

Restoran

... sedeo sam u restoranu i čekao Desu da se pojavi... stigao je sms...
-malko ću da kasnim-
... naručio sam kafu i kiselu... drugi sto od mene... jedan par... on, 50ak godina, zalizan, buca... ona, oko 30ak, sasvim solidna crnka, ručaju... džaba mu Pol Zileri odelo, kada se bori sa mesištem u tanjiru k’o da ima buzdovane u rukama... nabijao je viljušku u šniclu k’o da ubija zver... zalogaj kojeg bi se i krokodil postideo je ubacivao u usta sve zalivajući vinom... pomislio sam da nije jeo, barem nedelju dana i da ga muči strašna glad... ona je odmerenim pokretima seckala male zalogajčiće i pristojno jela... Džizas, koja kombinacija... Beauty& The Beast... sa zalogajima u ustima je nešto glasno komentarisao, mašući rukama a ona se smeškala i potvrdno klimala glavom, pogleda spuštenog u tanjir ispred sebe... završio je sa jelom, odbacio viljušku i nož, zavalio se u stolici, pogladio po trbuhu, olabavio kravatu... trgao se, naduli su mu se obrazi... pristojno, nema šta... podrignuo je u sebi... dolio je vino i iskapio ga ... finale... nokat na malom prstu je zamenio čačkalicu... svaki ulov je prvo odmerio a zatim ga pojeo... gre’ota da se baci... mlada dama je završila sa jelom, obrisala usne salvetom... dohvatio je flašu, sipao prvo sebi pa njoj i nazdravio... sručio je ono vino, mahnuo konobaru...
-još jedno-
... konobar je samo klimnuo glavom... cool tip... garant mu se ovakvi pojavljuju svaki dan u bar 10 primeraka... doneo je flašu, tip mu je oteo iz ruke i sam sebi sipao a zapim, naiskap...
... neko mi je zatvorio oči... poljubac u obraz...
- izvini što kasnim, morala sam prvo da svratim do mame-
... naručila je kafu i kolu...
-da li si me dugo čekao?-
- nisam, imao sam zabavu-
... konobar je doneo narudžbu...
- danas je baš pakleno, aj’mo na adu-
- no problemo, samo da klopnemo nešto na brzaka i palimo-
- gladnice jedna-
... poljubili smo se...

Epilog

Romansa se završila, kada sam otišao na brod i vratio se jednog dana a omiljeni kafić u Vase Stajića je bio srušen.