Kada samm bio klinac(kao, sada sam porastao) od muzike sam slušao gospel, GG Quartet, Pleterse, Elvisa, Mahaliju, Elu.... počeo sam tamburati pa me je prvi kontakt sa intimnom publikom, zadesio među prijateljicama, koje su želele nešto više od par tonova na gitari. Skroman repertoar, nije zadovoljavao trend koji se tada vrtio na radiju i singlicama. Trend ne nikada nije, preterano doticao pa sam kaskao za repertoarom i uvek bio zastareo. malčice sam se navukao na "narodnjake" ali sam i u tom pogledu bio van tokova. "Zelene oči" su me uvek vukle na rusku romansu a ne na popularni krmećak, kojeg ni danas ne znam. Sonja, Sagradiću šajku, Fijakerist, Raslo mi je bagrem drvo, Što te nema, Emina... to sam cenio. Malopre youtubišem pa play all a iznedri se pesma, "I don't want to talk about it" od Rodko Stujardovskog i setim se jedne večeri u "klub umetnika" gde sam svirao za pivo i vinjak i narudžbe jedne glumice. Zaisa nisam znao pesmu pa sam posle svirke završio u "Tri jelena" lokal, pored željezničke stanice sa pijanim Pećikom i džuboxom koji je posedovao When I'm sixty four. Tužna je kara u mornara.
Malopre listam stranice interneta i vidim kako ljudi proslavljaju slavu. OK, slika trpeze sa đakonijama, kolači, raznih oblika a onda naletim na fotke kumova u zamahu zalogaja. Jebote, svojevremeno su me terali da gledam slike i videa sa raznih venčanja. Osim muzike u pozadini i plesa sa snašom u 99% slučajeva se zadesi neko sa natrpanim ustima. Najčešće je to slika ili insert najdebljeg ili najdeblje. Pun kadar natrpanbih usta a često se desi da iz usta viri i parče zalogaja. Degutantno!
'70. moda, košulja sa kragnom do kolena, zvoncare i šimike... Fudbalski teren nam je bio na uglu parka (od centra premabuvljaku) somborski put (JNA bb) danas se zove Zumbori ut, a preko puta fudbalskog terena, "Svež burek". Mnogi su ulicu u kojoj stanujem, tako i zvali. Staro ime Pardićeva a za vreme Madžara, Pardics ut. Tokom igre smo iscepali jednu (tadašnju) Mikasa loptu i napunili je kamenjem sa tramvajskih šina i postavoli ispred burekdćžjske radnje. Nastavili smo sa novim Mikasom i kad bi neki "macan" dolazio iy pravca buvljaka, zviždali smo i dovikivali da nam doda loptu preko puta. Macan bi se zaleteo i u šimikama hteo da dobro poduhvati loptu napunjenu kamenjem. Posle bolnog grča i našeg smeha, pokušao je da nam jebe sve po spisku. Uglavnom, razbežali bismo se na sve strane a macanu bi ostalo samo da pegla šimike. Još jedsn detalj sa focike. Fudbal smo igrali nedeljom pre i posle podne. Prepodne se održavala služba u crkvi na 50m od terena. Žar igre nas je poneo pa nismo birali reči. Osim da se krste prilikom ulaska u crkvu, krsili su se i dok su prolazili pored terena. Sotone, sram Vas bilo, dodavali su elan za proširenje našeg rečnika. Postoje razni počeci neke veze. Neke su romantične,neke komične a neke se završavaju na hitnom prijemu. Prvo veče smo rasturili bračni krevet pa sam ga 3 sata sastavljao. Dugi dan sam spasio dete od pretrčavanja autoputa pa sa istegao mišić na nozi. Nakon par dana, iskoristili smo naslon od ugaone garniture i njakali se na krovnom prozoru i tokom jednog naleta, skliznula mi je noga pa je uleteo u wrong whole. Naravno, bilo je malo krvarena zbog nenajavljenog uleta pa opet urgentni. Sreća, drugar, hirurg, nije pravio šale na naš račun ali sam sledeća dva dana bio crven. OK, terapija sa hipermanganom i par tableta antibiotika je sanirala nastradalo mesto. Obzirom da je u terapiju ušao i vazelin zbog lakšeg olakšavanja prilikom izlaska, kasnije je korišten zbog lakšeg ulaska. Taman se malko sredilo, napažnjom sam se udario po prstu, zidarskim čakićem i to oštrijom stranom. Sa džombom na prstu su me izujedale pčele i tom prilikom se strmeknuo sa tavana cca2,5 metra. Srećom pao sam na nju i meni nije bilo ništa ali je njoj napukla ruka. Nakon nedeljnih poseta hitnom prijemu, raznim ortopedima, i još ko zna kakvih eskulapa, shvatili smo da nismo jedno za drugo a sex je bio vrhunski, osim kada nije. Jutro je osvanulo sa gomilom oblaka koje su sunčevi zraci razbili u "tisuće" komaTa i tako je ostalo do podneva. Sunčavi zraci su nas grejali i izmamili iz učmalosti doma. Oblaci su se ponovo navukli i bilo je kao da će govna da padaju ali je kiša razbila smrdljiva očekivanja.Sa prvim mrakom su pale i prve pahuljice. Sledeće jutro je osvanulo sa snežnim pokrivačem na autima, travi i krovovima a onda je sunce opet poseglo za svojim nuklearnim reaktorom i do 10AM od snežnog pokrivača, ostale barice koje su isparile do podneva. Govnjivo nebo po drugi dan, kiša pa sneg koji još uvek pada. Za sutra se očekuje repriza današnjeg i jučerašnjeg dana. Obucite se slojevito i unosite H2O po potrebi.(Nado, teraj se u kurac) Eeee moj Kamenko! Vidiš li ti ovo... šta Nam rade?  A propos one što je perfektno naučila hrvaCki za 3 godine i pobedila u poznavanju jezika, setih se kraja 80ih i boravka u Dubrovniku. Imao sam čekove Jugobanke i sve živo sam kupovao na njih ali sam u hrvaCkoj ispunjavao čekove ćirilicom. Neki čekovi, nikada nisu stigli na naplatu a posebno oni koje sam popunio u Duty free shopu za Jim Beam, Captain Morgan i Camel bez filtera. Malopre, izađoh iz firme da izduvanim jednu na svežem vazduhu a jedan tip, skida masku, napreže vratno-nosne mišiće i uvuče slince. Pogleda unaokolo i ispljune balčinu na put. 30 sekundi sam pratio balac, dok se nije zaustavio pored ivičnjaka. Drhtao je tamo na zimi još deseak sekundi a onda se smirio. Vlasnik dela je važno navukao masku i ušao u objekat. Izduvanio sam ostatak cigarete i stresao se od grozote. '78. il' '79. Omladinski kamp "Ivo Lola Ribar" Palić. Pokušavam se setiti te večeri, utorak il' četvrtak, par-nepar restrikcija goriva, Milka Planinc i mere štednje. Kasnije je nestalo kafe i još koja potrepština al' nije o tome rač. Kukac(Blues trio, prevobitna postava) pok. Aca (iz milošte, One more coffee before I wash) smo bili pozvani da u sastavu akustičarske grupe "Last station" budemo predgrupa nekom poznatom muzičaru za koga nisu hteli da otkriju ime. Logorska vatra, pevanje akcijaša. skečevi, vicevi a onda smo nastupili. Mrak je uveliko pao, atmosfera tople večeri, dve "Vegas" gitare i Acina, po narudžbi od nekog poznbatog graditelja instrumenata, sve sa plastičnim žicama, tri vokala i par poznatih (u to vreme) melodija su okupili akcijaše u krug oko nas. Nije bilo dernjanja, mada su oni, bez sluha, uvek prednjačili u glasnoći. Odsjaj logorske vatre nije davao najbolji pregled dešavvanja. U jednom momentu, neko je sa još jednom gitarom "Ovation" seo pored Kukca, bio je to Đole. Prekinuli smo na pola pesme a Đole je pozdravio okupljene. Nastavio je sa "kroz maglu i kišu, iznenađen jutrom, tiho nestaje san..." Đole na korak od mene mi peva na uvo. Dugo je bilo to veče ali je prošlo za minut. Posle: "Zdra'o momci, bilo je lepo i dobro" , purpur jutra nas je zatekao u najzelenijem drvoredu Dubrovačke ulice i bunaru sa kojeg smo napumpali vode da napravimo bevandu u stomaku. Ksije smo rezimirali veče a kasnije je Aca poginuo u Londonu. Kukac, Vule i Miško i ja smo se našli ponovo na okupu, nakon dvadesetak godina i baš to veče sam raskrstio sa vezom od par godina i vratio kod keve. Iskopao sam kasetu od pamtiveka i slušao Balaševića te me je "Marina" vratila u normalu. Zbogom Đole. Platnena nalepnica na "Vegas" gitari na koju si se potpisao je i dalje negde u ostatcima Panonskog mora. Nisam homonumerus al' mi ovo vele za mene. Životni put pod simbolom broja šest govori da ste na ovaj svijet stigli kao njegovatelj, hranitelj i nositelj istine, pravednosti i obiteljskog života. Vaši očinski, odnosno majčinski instinkti značajno premašuju sve ostale. Malopre sam pisao na nekoj drugoj temi i pomenuo ovu a upao mi u oči neki komentar, Posle treće smene smo drugar Mamuza, tamburaš prve lige, često smo produžili par stanica dalje i ičli u "Tri šešira" na kafu i "Rubinštajna". Imali su džubox sa gomilom narodnjaka ali su se dve ploče izdvajale, When I'm sixti Four od Bitlsa i Dimnjičar od Džimi Stanića. U zavisnosti od cuga i dužine priče, ubacivali smo novčiće ya ponavljanje. Konobarica u Borosanama nas je nazvala "Bukvićevi". Bunjevački se kazalo za onog ko je ponavljao u školi, "buktio je škulu". Mamuza svita basprim na Jelen salašu u Selvenjskoj šumi a tamo se sakrivao Roža Čandor, poznati mađarski hajduk. Danas sam slučajno naleteo na jednu osobu iz pređašnjeg života. Proletele su mi kroz glavu, neke mučne scene. Usput sam se pitao da li sam postao bolji čovek? Da li sam sesmirio u nekom pogledu? Da li sam obuzdao jezičinu koja me je na neki način, uzdizala? Nisam, nisam se promenio! Povećao sam kriterijume ali sam postao tolerantniji. Ne palim se ne prvu ali to ide sa godinama i sa pređenim kilometrima. Nekada sam trpio, sada voše ne. Teže se snalazim u novonastalim situacijama. Opada mi intelekt. Usput sam izbistrio potrebno i nepottrebno. Polako dolazim do srži sopstvene nedoumice. Intelekt VS. mudrost. Složenije stvari objasnim složeno a jednostavne, skidam s kurca. Ne pačam se ovozemaljskim stvarima i težim ka nirvani.Jebote, koliko mogu srati na kraju radnog vremena, prosto, nemoguće. Danas je utorak i ne mogu iščekati još tih pola sata pa da zamaglim. Sledeći radni dan je u petak a petkomse dešavaju čudne stvari. Uplatio sam LOTTO i garant ću opet zaboraviti da proverim brojeve koji su izvučeni. Nema veze, barem si pokušao... to ja mom psihijatru. Više sreće idući put. Do sada sam uvek želeo i maštao o malim stvarima, vreme je da povećam želje i proširim maštu. Ulog ne mogu. Čiča Miča i gotova priča a sasvim drugačije sam je zamislio u početku. Nedelja popodne a ja na poslu. Otvorio laptop, sok od ananasa, kutiju "Manchester" cigareta, "Croco" krekere.... ko šta radi, ja otvaram. Pomisliću da sam pravi čovek za otvaranje nekih bitnih stvari, ustvari, za mene su gorenavedene najbitnije stvari, momentalno. Mislim, najbitnije su bile cigarete a ostalo je došlo nenadano, stihijski. O čemu pričati, pisati nedeljom, osim ponedeljka a on je sutra i to radno. Izguraće se nekako i taj ponedeljak a onda i utorak a u utorak, pičim kući. uraaaa. Mali korak za čovečanstvo a za mene, gigantski. U 14:30 ću kresnuti makinu, provozati slalom niz Majevicu, do maleševaca ću nagurati do 145-150 i pustiti gas, do škole će se brzina spustiti na razumnih 75 i tako do RITE"Ugljevik". Do semafora u Ugljeviku, (zavisi od gužve) 80-90 i do izlaska iz Ugljevika, 65. Do crkve u Obriježu, brzina je oko 90, zona crkve30 a do Suvo Polje 90, koliko je i do Ravno polje. Po izlasku iz Ravno polje dižemo na 140 do Hase i kroz Hase do "Perić pumpe" gde je i kružni tok za ulazak u Bijeljinu. Tu zovem Džasti da sam kod "Robot" megamarketa i do njenog radnog mesta 50km/h. Kada je pokupim, usput svratimo po 'lebac i kiselu vodu i onda nas Mimi dočeka u presoblju sa tihim mjaukanjem. To je to što se tiče utorka. Za nedeljno popodne i dalje nemam ideju. Svanuo je ponedeljak, mestimično prekriven snegom. 22.03.2021. ??? 2003. je bila sahrana moje majke i tog dana sam kupio belu majicu kratkih rukava, bilo je pakleno. na sebe sam je obukao tada i možda još jednom. Završila je u kutiji, koju sam ostavio pored kontejnera. U poslednje vreme, mnogo čitam, razne blogove i kolumne. Poznati i nepoznati ljudi pišu sve što im padne napamet. Nađe se tamo svega i svačega. Ne sudim o delu, prema imenu autora, čak i oni (bezgrešni) , omanu kao đak prvak, dok za nekog, osvedočenog poluidiota, izađe biser nad biserima. Ne suditi o knjizi prema koricama. Eto, odem da ispitam kuvare o današnjem meniju i očas mi izvetri početna misao o ponedeljku i snegu. Možda se misao i povrati u neko dogledno vreme a možda i ne, da, pisci i tragovi koje ostavljaju iza sebe. Nažalost, sva dela koja su otkucana i poslana u etar putem mreže će nestati ili biti zabašureni u gomili nepotrebnih stavki, kao i ovo baljezganje ponedeljkom u 07:10, jednog prolećnog dana, kada je padao sneg. 11:15, sneg je uporan u ovo doba godine. Priviknimo se na novonastalu situaciju u vezi klimatskih promena. Opet mi je izmakla ideja, čime sam hteo započeti pisanije. Imam papir i olovku pored sebe ali sam toliko iskvario rukopis da nakon, minut vremena, ne mogu da pročitam. Nema veze! Konstatovali smo da je vreme usrano i da pada belo govno, bez obzira što je prvi radni dan u nedelji. Ne mogu da tvrdim da me svi shvataju ozbiljno ili neozbiljno i da je sve ovo što pišem, samo moja fikcija, auuuuu, zabole me levo yaye za vaše mišljenje o izmišljenom liku, zvanim Eugen Grafvajer. Znači, ne interesuje me vaše mišljenje o mojim ispadima i to mi pruža neograničenu slobodu da se zajebavam do mile volje, čak i na svoj račun.11:25, uskoro će vreme za kafu, što mi daje vremena da smislim neku novu budalaštinu, koju će samo izabrani da prelete pogledom. Svaki duži text, kao naprimer ovaj, zamori čitalačku publiku u startu pa i ne očekujem bilo kakav komentar. Da li još uvek postoji: Čitalačka publika ili je taj hir samo mene uhvatio. Čitam pametne stvari, čitam malo manje pametne stvari u stanju sam da pročitam i izuzetno glupe stvari ali to nikoga ne treba da opterećuje. Punim ovu glavu svim i svačim ali mi mržnjom i ne možete napuniti. Probudio sam se sa idejom o homićima, jer je TV bio uključen a neki film ili trejler se zabavljao sa tom tematikom. Jebote, u današnje vreme, film ili serija, moraju imati nku homo ili više homo osoba sa njihovim problemima. Zabole me kurac za njihove probleme. Oni su greška prirode, genetski škart koji ničemu ne služi osim njima, samima. To je "pride", to treba razumeti i podržavati? Što se mene tiče, ne smetaju mi ali ne treba ni da postoje. 11:40, vreme ja za kraj i luft za nove nebuloze. Setio sam se da ću pisati o 2na1 pa sam uglavio dobru mjuzu kao podsetnik. Bilo je to nakon prvog razvoda. Veče u diskoteci i hidniku ispred diskoteke, kada je jedna cura sela na moj motor. Posle moje opaske da mi masti sedište, SB se izvinila i uspostavili smo komunikaciju. Posle par pića, odbacio sam je do stana. Zahvalila se na vožnji i pozvala me je na još koje pićence. U to vreme, bio sam baždaren, bez limita. Posle "promašenog" života, odao sam se bludu i razvratu. po ulasku u stan, nije palila svetlo a u sobi, nije bilo kreveta, samo dušeci po celom stanu. Upalila je sveću u kuhinji i tamo smo cirkali neko crno vino. Pustila je Stili Dena, album Gaučo i tako smo cirkali do svanuća. U neko doba, čuo sam neko mrdanje iz pravca sobe. Iz kuhinje sam video delić hodnika i neka cura je prodefilovala u pravcu kupatila. Tada sam saznao za cimerku. Nakon toalete, cimerka je došla do nas. Poznavao sam je iz viđenja, nedostižni san dežurnih onaničara. Puno alkohola i par dimova trave je uticalo na pokerašku facu. Spavalo mi se i otupio sam na sve spoljašnje nadražaje. Posle zvaničnog upoznavanja sa WM i ćao-ćao, nekako sam se odvezao kući.Nakon par dana, sreo sam SQ i otišli smo na Palić u ZOO. Nakon šetnje i filozofskih rasprava, otišli smo do teniskog kluba i krenuli sa pićem. predveče sam je ponovo odbacio do stana. WM nije bila prisutna i to veče se završilo sa ispijanjem flaše "Šlosberga" iz 1983. godine (Nastavuće se) |
Нема коментара:
Постави коментар